Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

103

Страни су језици еиглески, нсмачки и Француски, од којих се могу ио во.1,и бирати два; ади за оне, који желе трећи курс из немачког ирава иди немачке литературо, а само су еигдески училл у средњим шкодама, немачки језик није само обдигатан, него му се још мора и јако повећати иосвећеао време. То исто важи и за Француски. Важно је запазити ијош неколико даких различиости у току студирања, с иогдедом на курсево, који се узимају на университетима. У другој секци.ји. у којој се надазе они, који се посвећу.ју иижињерској струци, природним наукама и пољопривреди, иди Фармацајтском курсу медицинског Факултета, обухвата ндан студирања науку о обичајима, јаиански језик. енгдески, немачки (иди Француски), математику, Физику, хемију, геодогију и минерадогију, цртање и борење. У овој секцији енгдески је обдигатан за св(!, а немачки и француски су Факудтативни. У трећо.ј, иди медицинској секцији уче се ови предмети: Наука о обичајима, јапански. немачки, енгдески (иди Француски), датински, математика. Физика, хемија, зоодогија, ботаника и борење. У овој секцији стоји немачки језик у првом реду, а енгдески иди Француски могу ее по во.би бирати као други језик. За оне, који додазе на всдике шкоде посде испита из енгдеског језика, одређено је дуже време за немачки језик но за друге. У првој секцији употребљава се за студирање сваког страног језика више од 30 процената од цедокуиног времена, у другој секцији више од 20 ироцената, док међутим, у трећој секцијн, време, које је посвећено немачком језику износи 40 проц., за енгдески и Француски 10 проц.; проценат свега времена, које отпада на учење европских језика износи дакде 60 проц., односно 40 проц. и 50 проц. за прву, другу и трећу секцију. И по]»ед те окодности, пгто је студији европских језика иосвећено тодико много времена, знања университетских студената у тим језицима, дадеко су од тога, да могу задовољитн, и жадосно је, што овај недостатак напредује из године у годину. Очевидно је, да узрок овој мани дежи у најновијем нагдом напредовању у броју средЊих шкода, са којим није могао упоредо напродовати и број добрих наставника енгдеског језпка. Из тога издази, да студенти виших шкода имају да се боре са два страна Језика. Еад би се у средњим шкодама енгдесКи језик довољно изучио, не би један од тих језика тражио тодико много напора. Због тога, неки педагози захтевају, да се на ведиким шкодама учи у мосто два, један језнк. Ади, без сумње, никада се не би могао један учен човек, који тежи вишсм ступњу, задовољити .једним језиком. Бидо би сасма немогуће само с једним језиком ићи напоредо са гигантским напретцима света, који се јављају у свима вишим гранама образовања. Кад је већ један страни језик добро изучен у средњој шкоди, студенту ведике шкоде требаће да употреби за тај језик мадо вромена. Из тога издази, да .је недовољна спрема из страних језика узрок за штетан ресудтат у наставним гра-