Просветни гласник

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Предговор у њој и нека објашвења, којнма није места у књижици која ће бити нарочито намевена ученицима основних шкода. Зато ако иисад жели да му књига иослужи и овој другој намени, нека за то буде удешена. То ће иак бити, ако се: 1. Избаци овај садашњи Иредговор, даље оба става иснод линије на страни 20, наговештаји о називима пукова у Србији на стр. 24 и 26, други став из карактеристике Јове Курсуле на стр. 26, изрази као што је онај у 11 реду на стр. 70; 2. Дела књижица изради с више реда, било хронолошки према томе кад је која личност живела и умрда и кад се који догађај дешава, било према карактеру лица и догађаја, јер у овој штампаној редакцији нема реда; у њој су слике н анегдоте разбацане; 3. Сасвим преради други део карактеристике Стевана Синђелића (стр. 25) н нрви као и последњи став код Луке Лазаревића (стр. 29 и 30), првн став код Јанка Катића (стр. 31), прво што су нетачни и друго што ни оетали материјал из живота тих људи нимало не одговара у овакој обради. 4. Избаце речи којима тамо није места, као што је друга реч у 10 реду на стр. 22, ц друкчије препрпча трећи став на стр. 49, којн овакав никако не може остати у књнжици намењеној деци у основној школи; б. Пребаце из првог дела књижице у други слике као што су: она « Хајдук-Вељку на стр. 21 и 22, као и оне четири на стр. 51—54; прва, о Хајдук-Вељку, може још и остати где је, само у том случају мора добити засебан натнис; 6. Поправи прва реченица на стр. 7, разреди цео први став на стр. 8 (а нарочито његов завршетак); озбиљније преприча садржина последње реченице у другом ставу на стр. 35; изостави невероватна сцена туче са цепаницама на стр. 37, као и она о кундачкој тучи онеспособљеиих људи на стр. 39; преради први одељак на стр. 47, алн не као карактеристика, већ као анегдота, пошто она даља не може послужити за нотврду првој израђеној у виду карактеристике; јасније напише други став на стр. 46; прва реченица на стр. 52 преради тако да одтовара осталом тексту те анегдоте; 7. Поред свих бројева којима се означавају године стави реч „године", ради веће јасности (на ир. стр. 7, 19, 47, 49, 65 и 21); за писање бројева свуда узму цифре или се свуда речи испшпу словима, а не и једно и друго; кспод сваког имена лица у наслову ставе године живота, и места откуда је ко, такођер у натпису, ближе одређена. Тек кад сва ова обележена места буду нонрављена и дотерана дакле у прерађеној редакцији, моћи ћу „Златну Књигу" препоручити Главном Просветном Савету да се може откупљивати за књижице и за награде ученика из основних школа. Овом реФерату прилажем један примерак књижнице са наноменама, који се може предати писцу, да би се користио њом у новој разради „Златне Књиге". ' 3. новембра 1904. Веоград. Јов. Л. Томић Нрема овоме реФерату и напоменама, које је г. реФеренат у самој књизи обедежио, Савет је одлучио: да се ова књижица само по извршеним ноправкама према реФерату г. реФерента може ноклаљати учеиицима народних и средњих шкода и да се може набављати за школске каижнице.