Просветни гласник

IIРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

Обрада материјала није свуда иста. Добро је, што су у овоме уџбенику нарочито разрађени одељци, који се тичу економских нрилика појединих земаља. Уз то се често износе етничке одлике нојединих народа. Корисне су компарације, које нисац свуда чини, упоређујућд по величини стране земље са срнским или балканским, или континенте са континентима у нојединостнма и др. (Јамо су нека поређења неподесна и неодређена, и из њих се права величина не може дознати, као н. пр. „Кипар као окрузи врањски, топлички и ниротски" (величина тнх округа?); „Барајанска острва као 1 Д смедеревскога округа" (велитана тога округа?) и др. — Иначе су почетни контНненти (Азија) слабије обрађени но потоњи, посебни је део прецнзнији од ошптегаИсторијске одељке код свих континената, нарочито код Африке, требало је у кратко изложити, само резултате. Ос/гале замерке изложићемо овим редом: 1. У раду има научних иогрешаш као н. пр. ове. — Васко де Гама 1498. год. није приспео у Калкуту, ко.ја је на источној страни предње Индије, већ у Каликут, који је на западној страни. — Границу између Азије и Европе чини планина Урал, донекле река Урал, Каспијско Језеро, удолина којом протиче Манич, иритока реке Дона, и Азовско Море, а не „Маничева Удолина, Каспијско Језеро и реке: Емба, Тобор, Иртиш и 06." — Иранску висију граничи Хиндукуш са североисточне стране, а не са северне стране. — Хиндостан треба ограничити на слнв Ганга а не и на слнв Инда, и не само да је плоднији од низије око Инда, већ спада у најплодније крајеве на земљи. — Уругвај се не граничи Парагвајем. 2. Номенклатура у овоме уџбенику у многоме се издваја од досадашње. Многа до сада уобичајена геограФска имена нисац је изменио. Тако н. пр. каже: Џенова, Џеновљани, Сент Хелине, Сичидија, Магаљан, Дебредор, ЊуФаудленд, Алжер, Јаблановске пл., Кинџинџинга, Даулаџири, Квенлун, Тјеншан, Салвин, као и Сејлон, Селебес, Бусија Срећна, Лусон и д;к — Ова промена уобичајених геограФских имена такбђе је .једна погрешка иишчева, неоиравдана је и њоме нисац ствара забуну. Шта је требало уобичајена имена: Ђенова, Света Јелена, Магелан и др. мењати и уносити очигледно погрешна: Џенова, Сент Хелина, Магаљан и др. — Осим тога има и других сличних неумесних нромена, које писац чини, употребљујући на пр. Међуречна Низија и Међуречје место Месопотамија (па и у томе ни.је доследан), Сибирска Низија место Сибирија, или термине леденик место глечер, отока м. мореуз, пролаз м. аревој, превлака м. земљоуз, хоризонтална разграна м. разуђеност и др. Осим тога каже Перси.јско Мо;>е м. Залив, Хедзеново море м. Залив, КалиФорнијско Море м. Залив. 3. У набрајању Факата има излишнога детаљисања и ситница, због којих је књига опширна и претрпана и нема свуда прегледности. Детаља има толико, да се не само не могу научити, него нема ни ђачког атласа ни школске карте (које се употребљују у средњим школама), на којима би се могли наћи. Тако ломиње: незнатне планине (н. пр. у Ази .јп планину Гангри и др.); незнатне реке и њихове приточице, чији ток шта впше описује (с. 17, 19 и др.); незнатне градове (с. 60); слаткоћу и бистрнну језерске воде (с. 20); описује стрмнину нланина (с. 11, и 12); сем историјских, одељци о Флори и Фауни такође су опширни, већини биљака и животиња додати су чак и латински називи. То се најбоље види из ових примера. — Н. пр. овакав .је опис једнога од планинских система у централној Азији: „После Хималаја највећи је и најразгранатији планински систем Тјеншанов (дужина од 2600 к. м.; средња ширина од 370 к. м.). На Тјенгиану („Небеска нланина") се налазе снежна поља и леденици који се гранају. Уз-