Просветни гласник

иросвктнн гласник

укратко како се писадо пре Хуса, и шта га .је наведо да правопш* поправи. Чеси се сл.уже латиницом и ово су им писмена, по реду. који је у њих усвојен:

а —

а.

—

6 =

с =

—

с =

а = (V =

Д ■ Јг

р Т

II г>

е =

• ч е

V г

У рш

е =

Ј е

/'=-

9 ~

1г =

X 3

ћ 2

с1>, =

= X

Г =

ј =

—

1; =

1 =

—

Самогдасници су: а, е, г, о, и,у: сви оста.ш гдасови сугласниди. Али и гдасови I и г могу бити неки пут самогдасници, у једносложним речма или у слоговима без правих самоглаеника, на пр. у1к = вук, зг-па = срна, (гп — трн, к1-па = вуна. На и.зговор и писање својих дугих самогласника пазе Чеси (и од најстаријих времена) тодико, да је то .једна од најважнијих страна мешког правопиеа, те их узимају у засебну групу, на и штампари имају за аих нарочита сдова. Изнад знакова за самогласнике ставља се (с једним јединим изузетком) акценат, који пишу озго с десна на лево (/). Други су самогласници: а, е, I, 6, и, у. Овамо долази и п , које је управо само знак за историјско развијање дугога о, на пр. у данашњој речи кић, која је у старом чешком језику гласида кт, а доцније киоп. Са ових седам, има данас у чешкој азбуци 39 писмена. Чују се,. истина, још два гдаса: (дз), као у нас негде—дзвоно, и Лв (дж-џ). ади за њих немају нарочитих писмена, 4

2 За &' узелп смо наше ђ, а за V наше ћ, ма да ови наши гласови нису иотпуно једнаки с чешким. који се изговарају као да није иотпуно извршено .јотовање гласона д и т, дакде, као недов])шено ђ и ћ. 3 Ово пнсме чита се као немачко ћ на потетку слога. 1 Ваља напоменути да Чеси пишу још и ц, IV, х, алн само у туђим речма, као Хегхез и т. д.