Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

99

бројем. Чиновници иросветног реда тврде, да би много боље било, кад би мдади људи походиди трговачке, техничке иди нољопривредне шкоде, но да нроводе но нет година на једној средњој шкоди, кад већ није могуће, да сви буду иримљени у више училишне заводе. На супрот томе тврди се с друге стране, да се површна знања, која добијају ученици трговачких. техничких и иољопривредних школа, не могу ни уноредити са општим образовањем, што га пружају средње шкоде, које су на истом сгупњу. Сва се знања могу стећи за неколико година ирактичним искуством, а оно само посећивањем средњих игкода. Ова окодност објашњава, што се захтева већп број средњих шкода. Највећи недостатак средњих школа ледаи за сада у оскудици у добрим наставницима. Виши семинар у Токиу даје годишње око 100 наставника, и у септембру идуће године, треба да се отвори још један семинар Хирошими. Ови заводи једва могу снабдети наставницима нормалне школе. Понеки од академски образованих примају се наставничког нозива, ади у одељењима университета, у којима се може снремати за наставнике, број таквих студената сразмерно ,)е мади, нарочито за дитературу и природне науке. С тога се наставници обично узимају из средине оних, ко.ји су подожиди државни испит проиисан за наставнике. Број ових конкурената износи годишње око 500. Када би се ови наставници могли правидно расиоредити, вероватно би пх бидо довољно да попуне празнине у редовима наставника средњих школа, ади та ,је могућност отежана окодношћу, што има врло мало наставника, који су подожиди испите у струкама, као ш-то су енгдески језик н природне науке, а на нротив, има много оних, који су добили сведоџбу о спремности у депом писању и т. д. Сви недостатци средњих шкода, могу се директно иди индиректно свести на потребу добрих наставника. Вдасти су се постарале врло знатно и ревносно, да нађу дека овој великој потреби. Да дођу бдиже циљу, установиди су на царском университету у Токиу и шкоде за усавршавање. Једна шкода за јапанскн и хинески језик и дитературу основана је у вези са дитерарним курсом университета, а исто тако .једна за природне науке са университетским одељком за природну историју. Сем номенутих, ностоје л сдедећи заводи: прва велика пгкола (за Физику и хемију), друга ведика школа (за математику), трећа велика шкода (за енглески језик и литературу) и шкода за стране језике и дитературу. Студонти ових школа су нређашњи ученици средњих и нормалних школа. Има људи, који сумњају да такве шкоде могу нружати добре учитеље. — Пошто су курсеви свију ових завода двогодишњи, не може се претпоставити, да ће се студенти моћи спремити добре наставнике, нарочито, кад је познато то, да се њони иредмети на нормалним и средњим шкодама уче врдо рђаво.