Просветни гласник

216

дросввтни гласник

УНИВЕРЗИТЕТИ У ЕНГЛЕСКОЈ Од евију универзитета, поред Садаманке, Оксфорд је најромантичнији. Један бакадауреус (доктор) са Садаманке, један ОксФордски магистар, као и доктор Сорбонски, кад на овз титуле наиђемо у новинама и књигама, нама то изгдеда нешто појетски; док међутим Кембриџ еа бесмртним именом Њутна онарава само научењаке, — а Хајдедберг, Јена, Гетинген и осталн, имају локалан, национални, а при том и модеран глас. Револудија којаје све из темеља преврнула уништила је и Сорбону, чије име сад нодсећа само на здање а не на институцију. Саламанка је као и цела Шианија успавана, чакје ни Сев. Америка, која је Шианији одузела све колоније, није могла разбудити. И ако је у Саламанци основан универзитет још 1243. год., данас једва животаре два Факултета: правни и филозофски, и то први са 12, а други са 3 проФесора. Витенберг који се у „Хамлету" спомиње ишчезао је. Једино Оксфорд основан 1367, год. стоји још у старој својој слави, и оно академско 1'1огеа1 е! сгезсеа! потпуно се испунило на овом универзитету. Свакако глае ОксФорда није подитички, то није „академос", није ни „дике.јон", није ни место за иснитивање, једва ако је „зеа! о!' 1еагшп§" (стан учености) како то згодно Енгдези воде. Напротив Гледстон је пре некодико година с правом назвао енгдеске универзитете, и ако граматички некоректно: а зеа1 о!' е(Јиса1Јоп (место васпитања). И одиста, ту се енглеска богатија омдадина образује у манирима, говору и мишљењу типичког џентлмена, ту је школа енглеског бонтона, што га нотомци правих џентрија (нижег племства), синови пдемића и насдедних велепоседника собом од куће доносе; а синови трговаца лондонских, иди Фабриканата Јоркширских, више се труде да их у томе достигну, но да испитују грчке акциденце, иди да решавају математичке проблеме. Нарочито у ОксФорду находи се јеипеззе (1огее, која у Енгдеској никад не добија васпитање домаћом наставом и учитељима, већ у јавним школама (РићИс 8сћоо1в) као што су н. нр: Етонска, Харовска и т. д., па тек одатле иде на универзитет ради даљег образовања. У ОксФорду се младић и данас држи у таком запту и строгости, као год што су га држади као дечка у Етону; он н. пр: станује у Еодеџу (интернату), а кад су ови препуњени онда у приватном стану (1ос1§'т§8), и то нод надзором и старањем надзорника (Ш1огз); његов рад и одмор, одлазак и долазак контродише се, па се чак и сат записује кад у вече кући додази. Као год што у Француској младе девојке, док су у манастиру или код куће, жнве под најстрожијим надзором, а кад се удаду онда уживају највећу сдободу, тако исто и 1'гее ћогп ВгИои у млађим годинама подноси много више тираније, но ма који његов друг на континенту. До душе, и они имају екс-