Просветни гласник

254

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

године од оснивања Универзитета, могу се за редовне ироФесоре поставити, односно изабрати и они, који имају већу плату од овим законом, нредвиђене, ако имају квалиФикације по овом за^оиу. Извршеним изборима прошириваће се универзитетски савет и Факултетски савети, чим који од изабраних буде потврђен. Факултетски савети почеће радити самостално, чим буду имали бар три редовна проФесора, а нре тога радиће универзитетски савет и њихове послове. Избори редовнпх и ванредних проФесора и осталог особља имају се нредузети одмах и радити без прекида. Кад универзитетски савет нађе да је извршен избор довољног .броја редовних и ванредних проФесора, присгупиће се избору Ректора и декана у Факултетима. На три месеца после ступања закона у живот, садашњи редовнп и ванредни проФесорп Велике Школе, који не буду изабрани за проФесоре Универзитета, биће премештени у друге службе или пензионисани по досадашрвем закону о Великој Школи, односно отпуштени. Плате универзитетских наставника по овом закону, у колпко би биле веће од досадашњих плата проФесора Велике Школе, рачунаће се од 1. јануара 1906. године. Члан 40. У почетку ће универзитетскп савет поред ректора изабрати п нроректора, а Факултетски савети иоред декана и продекане. Члан 41. Овај закон ступа у жпвот од дана кад га Краљ потпише. Од тога дана престају важити: 1) Закон о устројству Велике Школе од 24. септем. 1863. год., са свима доцнијим изменама; 2) Закон о регулисању ироФесорских плата од 28. Фебр. 1875. год. у колико се тиче Велике Школе; 3) Закон о проФесорским приправницима у Великој Школи од 28. Фебр. 1875. год.; — и 4) Сви други закони и одредбе које би биле противне овом закону о Универзитету. Препоручујемо Пашем Министру просвете и црквених послова да овај закон обнародује; свима Пашим Министрима