Просветни гласник

364

ДРОСВЕТНИ ГЛАСННК

Веронаука није никако увучена у наставни ндан америчких јавних школа. Настава у науци вере чак ннје ни Факултативна. у нашем смисду, а. тиме хоћемо да кажемо, да се у америчким школама учитељ за верску наставу у опште никако не појављује. Ко баш жеди, да у науци вере' буде ноучен, тај се обраћа на миснонаре — дакле ван школе задовоља.ва ову својт душевну нотребу. Па н поред свег тога, америчка омладнна врло је лобожна.. Али тим већма је у Америци развијено патриотско образоваље. На самој изложби стекао сам уверење, да је у америчким школама тако развијен патриотизам да он већ прелази у нацнонални шовинизам. У Америци влада. опгати императив асимидације тј. Американац захтева од сваког странца,. који се на његовој територији појави, да заборави своју националност и да се претопн у Американца. Патриотске маниФестације странаца никако не трии Американац. У том погледу Французи уживају још неке привилегије, алн Немци баш никакве. Амернканац је према германизму интолерантан. За слободу амернчких школа карактеристична јо н>ина самосталност,. коју потпомажу многобројна уједнњења ученика и ученица најразличнијих школа. Циљеви ових ђачких .друштава врло су различити. Једна помажу спорт,. друга опет пгре, гимнастику, језике, музику, литературу, па чак и позориште,, а у Во1>а1 :н1«; 8ос1еИе8 упражњавају се даровнтн младићи и девојке и у говорништву. Између европских држа.ва на изложби се особито истакла Немачка. Одсек за немачку наставу нодељен је у нет просторија, али са принципијелног гледишта може се немачка изложба поделити на двоје: на научну и на школску секци.ју. Сами Американци признају, да је Немачка својом методичном ноделом, потпуношћу и прегледним распоредом најодличнија. Поред Немачке ваља споменути Шведску, Јапан и Белгију. Све су се ове земље побринуле, да разноврсним поучним ирограмима и „вођама кроз изложбу" олакшају посетиоцу проучавање своје изложбе. Француска на жадост ни.је на овој изложби испунида наде, које су се иа њу полагале. Шаблони и неукусно разређени методични материјад карактеристичан су недостатак Француске експозиције. Ако још једанпут резимујемо све утиске са ове издожбе, морамо прнзна.ти, да је овде тако скуиоцен п тако знаменит културан материјал нагомилан, какав не видесмо до сада на нређашњим изложбама. Ко је са отворенпм очима и објективним расположењем пролазио кроз ову издожбу и озбиљно је проучио, тај се без сумње многим искуством обогатио. * Вечка универзитетска библиотека — 4. новембра пр. год. навршило се равно двадест година, од како *је универзитетска библиотека пренесена из старе зграде у за њу одређене просторије у величанствено.ј палати новога универзитета. За, последњих 20 година библиотека је и апсолутно, а и релативно према дотадашњем стању, врло напредовала. Изнећемо неке податке ко.ји се односе на развитак и на напредак ове важне лаучне установе. Бибдиотека је у нрошастим деценијама нмала на расположењу 15.000 #ор. Године 1896 новшпена је ова сума на 18.000 и од тога времена постепено је расда, док није достигла данашњу своју виснну у 30.000 Фор. Овај новац употребљаван је за набавку нових дела и за допуну сгаријих деда новим свескама. Но н осим тога буџет библиотеке према приликама повишаван је, разуме се, искључиво за набавку књига.