Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

267

Прелазна наређења 4.1. 30. Ова кравила важиће од дана кад их погв,>дц г. Мннистар Просвете и Црквених Послова, а ступиће у живот одмах, чим се укаже материјална могућност да се Дом отвори. Чл. 31. Ако ова установа црестане, сва ће се имовина претворити у новац и дати на приплод Управи Фондова, с тим, да о том новцу води надзор Министарство Просвете и Црквених Послова и да се сме уиотребити оиет само за овакву установу. Одобравам ова лравила. П.Бр. 142 10 јануара 1905 год. Мшшстар у Београду. ироевете и дрквених посдова Лнд. Нико.шћ с. р. 12-ога јануара 1905 год састављена је управа. Благајник Иредседнида Лепосава Ал. Бибе Лепосава Ник. Радојковићка Пословођа Потиредседнида Надежда Гавриловићева Мила А. Николнћа нас. В. Ж. Ш. Ч.ганицг Оснивачког Одбора: Анастасија 0. Глушчевића, нас. В. Ж. III., Даница К. Христића, Даринка Николићева, нас. В. Ж. Ш., Даница Динићева, 'Бурђина Н. Пашића, Јелена Ризнићка, Јелисавета Драгутиновићка, Јолена М. Вукићевића, Јелена Бајлони Јелена Лазаревићева, нас. В. Ж. Ш., Еруна Ж. Аћимовића, нас. В. Ж. III., Катарипа М. Динића, Клеопатра Вајићка, Катарина Павловићева, нас. В. Ж. Ш., Косара Бобићева, нас. В. Ж. III., Милица С. Гру.јића, Мица М. Павловића, Матилда Були, Полексија Јоксимовићка, нас. В. Ж. III. Милица Туцаковић, Д-р Марија Вучетић, Мара М. ТрпФковићка, Мндевр Петровићева, нас. В. Ж. Ш., Наца Св. СтеФановића. Смиља Ристићка, Савка Радичевићева, нас. осн. шк., Хрпстина Хаџи-Томе, Христина К. Јовановића. Уз ова правила Управа је послала и овај:

П Р 0 Г Ј1 А С Друштва за оснивање Дома за ученице средњих школа Време је општег покрета у нас, време онште тежње, да се у раду на добру народном, накнади оно, што се изгубило застојем у на.јскоријој прошлости нашој. Све што је умније,све што је дупгевније, ночевши слободније дисати, узело се носити мислима о потребама и невољама свога народа. Оснивањем друштва за ђачка склоништа, па недавно основани санаторијум за слабуњаву децу у Кошутњаку, најбољи су докази, колико овим добрим људима дежи па срцу брига о напретку и благостању отаџбине њихове. Не мала потреба изазвала је ту скоро „материнско удружење" који и по племенитости и по родољубивости свога задатка не устуиа напред поменутим устаповама. И зар у данима тако лепо започетог посла, питања о добром васпитању наше женске омладине оставити као последњу бригу нашу? Треба лида говоримо, треба ли да истичемо, колико је то и како важпо питање у нис?