Просветни гласник

382

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

при изради каталога, а још најмање се у вему може наћи обавештења о библиограФСким одликама сваког библиотечког предмета. У њему има књига са непотпуним и погрешним натлисом ; код неких је у место писда забележен издавач или приређивач издања; код многих књига није обележено ни издање ни година; погрешно је обележаван Формат књигама; инкунабуле су уписиване као обичне кљиге; међу штампаним књигама има рукописа; многи дупликати никако нису уношени у инвентар; по два примерка једне исте књиге завођена су под две нумере; од периодичних издања забележена је само прва или још која књига, али не и све; и цене књига и других предмета нису никако уношене у инвентар. Из овнх недостатака потичу многе незгоде, на и опасностн. Прва је незгода што Библиотека са оваквпм инвентаром не представља једну установу, која о сваком своме предмету може дати тачних података већ једно стоваршпте књига, из кога треба извући потребни предмет, па му сам изналазити библиограФске одлике, којих мора бити у инвентару и у каталозима. Другаје незгода што каталози израђени по таквом инвентару нису тачна и унотребљива књига. Трећа је незгода, што је добар број књига Народне Библиотеке упропашћен ранијпх година, па како у инвентар нису уношене све одлике њихове, тешко је одредити, њихово издање и вредност, па према томе н обележ,ити им цену, нарочито ако су старијег и ређег издања. Стога је гешко извршнти тачну наплату од онога што је књигу упропастио. Ту сваког часа нма могућностн да се нанесе штета интересима Народне Библиотеке; при тако неуређеним и нетачним инвентарима ништа није лакше него једно ретко издање заменитн обичним и јевтиним, и тим оштетити Библиотеку. Даље, опасно је ретка издања, инкунабуле XV столећа и друге, остављатн по обпчним полицама. То се у осталом противи и одредбама закона о Нар. Библиотецп и здравој памети. Али много је већа опасност што се у неким партијама књига библиотечких даје могућности за злоупотребе, и што је најгоре, и инвентар и каталози онемогућавају и констатовање и доказнвање очигледне злоупотребе, коју може учинити несавестан чиновник. Ово је питање од врло замашна значаја за Нар. Библиотеку и одржање њене имовине. Јер само кад се очува, Библиотека може вршити постављене јој задатке. Стога не могу да пропусткм, а да овом приликом не обратим нажњу на потребу да се нађе лека овоме. По моме мишљењу једини лек за отклањање ових незгода јесте поновно, али тачно и потпуно инвентарење библиотечке имовине. Поновно, али тачно и потпуно инвентарење библиотечке имовине поред оних горњих разлога потребно је и због израде нових каталога. Штампани каталози што их данас има Народна Библиотека врло су непрактични поред тога што су непотпуни. У место тих таквих — а њихова израда стаје много — потребно је набавнти нове на стадним картонпма, и то каталог азбучни и стручни, којима ће се посетиоцима олакшати да се лако оријентишу у Библиотеци и да себи нађу потребну литературу, било да знају за име пишчево, било да им је позната врста дела. ГОта внше посетилац се може донекле упутити чак и кад му ни једно ни друго није познато. 0 одличним особинама таквих каталога и њиховој необичној практичности према овим данашњпма није потребно нарочито говорити. Али пошто се за израду ових каталога не могу употребити ранпји нити данашњи инвентар, којн је пун недостатака и погрешака, нотребно је прво почети са инвентаром. Јер каталози не треба да су друго до извод најглав-