Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

411

— Јесте, децо, ви сте мади, на ие знате, да ко растерује тиде и квари им гнезда, тај не једе шљива, крушака и јабука. У једном селу деца су биљг неваљада па су тукла тице, хватала њихове младунце и тражила гнезда њихова те им узимала јаја а гнезда разваљивала. Тице из њихова села побегну. Онда ти ту настане царство лептирова, и намножи се толико гусеница, да све иоједоше лишће с воћака и другога дрвећа, те се све посуши. И онда је ли било воћа ? — А те исте тице одлетеше у друго село. Ту су и деца и људи били добри, те их нису дирали. Ту нађу и своје другарице, које им се похвале и позову их да се ту настане. И оне то учине. Од то доба у том је селу било још више тица. А за толике тице требало је и хране много. А шта једу тице? — Шта је било с лептирима н гусеницама у том седу? — Хоће дн та деца, и тиљуди, остати без воћа? — Зашто? — Зато, ако хоћемо да имамо доста воћа, шта треба да радимо ? 1 II Ч и т а њ е 1. О читању у опште Као што смо поменуди напред, најглавнији циљ наставе матерњег језика у основно.ј настави .јесте читање и пксање. Посматрањем или очигдедном наставом деца проширују свој умни хоризонат: вежбањем у говорењу деца иснрављају свој говор и богате се новпм изразима; а тек читање и нисање је оно што је гдавни задатак овоме предмету. II већ ово довољно говори о важности самога читања. С тога и методе по којима иди начини како ваља предавати овај предмет од највеће су важности. И по успеху, који шкода иостигне у овоме, најбоље се види, кодико је она постигда свој главни задатак. Ма кодико се педагози и методичари размимоидазиди у појединостима при предавању овога предмета, опет се сви слажу у овоме: да ученици треба да науче да читају лако иди тачно, догично иди с разумевањем и депо иди естетично. Сад настаје само питање: како ће се ово постићи? У овом разреду много стоји до тога, како су деца учида да чита ЈУ У првом разреду. Ако су тамо добила добар темељ и створида правидну основу, онда је сад веома дако зидати даље и наставити започети посао без муке и сметња. А ако је тамо подожен рђав темељ, онда су овде сада две муке. А најчешћа, најобичнија и у исто време највећа мана је та: што деца у првом разреду не науче да речи шчи-

1 Код сеоске деце ја бих овде био много оиширнији. У разговору додирнуо бих све оно где, како и чиме она растерују и тамане тице у своме седу и напомеиуо бих све оно жто тице воле и што други народи чипе да их примаме.