Просветни гласник

422

ТТРООВЕТНН ГЛАСННК

одвело, помињем још еамо Ђ г Итаппз- а, писда за сада најбоље научне немачке граматике и проФесора немачке Филологије на универзитету у Бону, који у својој школској граматици 1 такође не убраја те именице у мешовиту промену, и ако несумњиво спада у граматички свет." Б. У самом пометку морам иетаћи да називи јака и слаба аромена служе чисто практичним циљевима и да у себи немају ничега научног. Углед Ј. 6птт-а, који их је унео у граматику, осигурао им .је опстанак у прво време, а после је већ навика учинила своје, и они се данас употребљавају — наравно, из чисте удобности - и при научном излагању; читаоци, односно сл/шаоци, увек тачно разумеју смисао тих назива, пошто су од Сгшшп-а до данас у непрекидној употреби, а за онога који се њима служи они имају ту добру страну да кратко казују нрилично сложен појам (види даље стр.). Удобност и навика чпне н.пр. да се уобичајен назив употребљава даље чак и онда кад се зна да је он директно погрешан. Да подсетим само на термин Вискшп1аи1, који се и данас уиотребљава за облике ћгапп^е, пашНе, аашИе, гапп1е од глагола ђгеппеп, пеппеп, 8еп<1еп, геипеп и који казује даје аугорњим облицима некад било иомућено, т.ј. гласило е као и у инФинтиву, па онда тога мућења нестало; зна се међутим поуздано да .је баш оно а у претериту првобитан вокал, н да ту никад није гласило е, а да је напротпв е у инФинитиву секундарно и да је постало мућењем из ранијега а. Кад дакле у претериту никад није било мућења, онда нема смисла говорити о Кискит1аи1-у; али се тај назив и данас може и чути и нрочитати, пошто га је углед Ј. Сгпшш-а учинио популарним у прво време, а данас има ту добр) страну да кратко означава једну граматичку појаву. Скрупулознији, наравно, додају ,с1ег но§епапи1о Еискит1аик" пли „Сгптт'8 Епскитћги!," али се често пута термин чује и без тих ограда> ношто се претпоставља да је његово право значење познато. Још једном, дакле, називи јака и елаба именичка промена употребљавају се само из чисто нрактичних разлога. Научна граматика зна у ствари само за промену разних именичких основа. У немачком, као и у осталим индојевропским језицима, основа у именица може имати различан свршетак, и та се разлика у најстарије вуеме још досга добро види. У старом високонемачком- разлику.ју се у иромени још увек основе на -а (одго-

1 ЛУИтапад: БеШзсће 8сћи1§гаттаУк пеђз!. В,е&е1п ош1 "УУогЂуеггекћшз Ј&г сИе Деи1;8сће Кесћ(;8сћгеЉш1§ пасћ Лег атШсћеп Гез1зе42:1ш§. 2луеИ;ег ТеП, Љ сИе Шазаеп уоп (ЈипПа Мз ТегИа. КеипЈе, с1игсћ§езећепе АиОа^е. Вег1ш, 1896. 2 Г. Мадина преводи а1(ћосМеи4зсћ са стара горњонемачки (стр. 593). То је погрешно. У најоеновније ствари немачке граматике сдада Факт да је у старом иериоДу, који се рачуна од најстаријих висаних споменика иа до краја 11 века, горњонемачки (оћегс1еп(;зсћ) само један део високонемачког (ћосМеи(;8сћ): »01е аИћосћс1еи (;8сће Зргасће гегШШ 111 2 «ге1 Наир1;(11а1ек (;е : одегскаГвсћ ипс! /гапТе/зсЛ" Вгаипе, АНћосћДеиШеће бгаттаЛк, стр. 2, — Алн и данас се у граматиди потпуно разди-