Просветни гласник
БЕ ЛЕШКЕ
БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ
Г. X. Андерсен. — Пре сто година у малој приморској варошпци Одензе, у Данској, родио се чувени дански писац Ханс Христијан Андерсен, аутор дивних сказака које су преведене готово на све културне језике. У детињству ми смо у сласт читали његове скаске, и ако нисмо разумевали њихово тајно значење, и заносили смо се њиховом спољном интересантношћу, Фантазијом, хумором. Ми ове скаске и сада поново читамо као зрели људи, и заједно са лепотом језика и стила наслађавамо се њиховом дубоком садржином унутрашњом, која је пуна то високе и чисте појезије, то сатире која пече, то тихе мудре проницавости у човечју душу и прилике у животу човекову. 21. марта 1905. год. место рођења Андерсена прославило је стогодишњицу рођења свога чувеног земљака. Тога свечанога дана Данци, становници Одензе-а, вероватно су се сетшш једне од најдирљнвијих сказака Андерсенових — „Ружно аловче". Ова је скаска аутобиографија. Као и у тој скасци, пре сто година у Одензе-у родило се незграпно, ненознато „нловче", Ханс Андерсен, син иростог сиромашног обућара. „Пловче" је било изложено ћушкама, подсмеху, презпрању, налазило се у положају нижих створења између осталих становника градских, а затим... докотурало се до снољашног света, рашнрило своја крила — и претворило се у дивног лабуда, пред којии су се са усхићењем поклонили сви његови сународници, а за њима и људи других земаља. Таква је у ствари скаска његовог живота. И заиста, ретко коме Је пала у део каријера у животу као у некој скасци, каква је била Андерсенова. Он је рано остао сироче и неко време је необично сиротовао, до крајности сиротовао. Ну доцније њему се срећа насмеши, он нађе заштитника у лицу неколнко интелигентних људн, који му цомогоше да добије образовање — и сиромашни малишан, никад и не надајући се томе, ступи у гимназију, а затим у универзитет. Даља његова судбина још је сјајнија. Никоме непознатн младн човек поче нисати песме и мање приповетке — и, мало по мало, његово име и његова личност почеше излазитн из магле на светлост. Ступајући у универзитет, Андерсен је већ имао име као аутор дивне иесме „Дете које умире" и неколико приповедака. Од тога доба почиње његово плодно литерарно делање, и заједно с тнм његова многобројна путовања. Млади лабуд стиже до мора и отплјви на сусрет слободи и слави...