Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕХНОГ САВЕТА

629

„Наставним плановпма за средње школе у Краљевини Србијн" од 1898-ме, воји и сада владају, и њиховим познпјим изменама нрелази се у I и II раз. гимназпја и зоологија н ботаника са два часа недељно. Програмима којн су штампани у истим Наставним нлановима подељене су ове науке на течајеве. Тако зимње тетајеве у оба разреда заузима зоологија с науком о човеку, а летњи су остављени ботанидп. Ако се призна основаност овоме програму онда је и илан за писање уџбеника за зоологију готов. У I разреду унеће се у уџбеник основи науке о човеку и коло кпчмењачко, а у II раз. остала кола животињска. Обим томе уџбенику одредили би за I раз. 33. часа, колико их пада на наставу зоологије у томе разреду, и друга 33 часа колпко их остаје за II разред. Али смисао разгађања наставе из зоологије и ботанике на две године, иротивно дотадашњем плану, где је сваком предмету дата била читава година, не слаже се ио мишљењу потдисатога, са прописаним програмом наставнпм. Јер, ако ће се ови предмети делити у настави на течајеве, шта је онда требало разгађати оба предмета на две године, и какво ће првенство имати тај илан пред дотадашњпм планом: једна година зоологијп, а једна ботанпци? Ако се мпслило, да зоологији није дотребан летња течај а ботаници да је мршав зимњп врло је погрешно. Јер учећи зимњих течајева зоолпгију остаје у ботанпци јесења Флора недирнута, а ова је за нас важна. Или учећи летњнх течајева ботанику остаје недирнута врло богата и јако распрострањена пролећна Фауна. Све што се може доиустити то је да се по један месец одвоји искључиво на једну науку а више не. У равној мерп потребан је и једној и другој науци и зимњи и летњи течај. Смисао је био новог наставног плана: потиснути стари начин систематског учења из књиге и заменити га више очпгледном наставом, живим проматрањем на примерцима који се кад где нађу или се у школским и наставничким збпркама држе. Јер и поред тога што је наша јесхаственнчка настава добро одскочила притицајем нових наставничких снага и под утицајем закона о проФееорским испитима, још је остало у школи учење јестаственпце само из књиге. Нови наставни план од 1898-ме, померањем зоологије ц ботанике у но две године, чинио би праву бесмислицу кад не би желео то поправитн. По томе смисао је садашњег илана учити упоредо и зоологију и ботанику преко целе године а то зато што се и природни производп њихове областн налазе свуда упоредо. Течајеви с тога немају места како их је обележио садашњи програм. А можда ће у наведеној несугласици пзмеђу наставног плана и програма бпти и узрок што од њпхова настанка па до данас јестественичка настава у нас није за длаку напредовала. Разноликост у наставничком раду у овој настави толико је далеко отишла, да је било школа у којима се ђаци у обе године и не дотакну ботанике и опет где се поглавито учила ботаника и зоологија готово никако. С тога је потписани слободан пзнети назор да Министарство не треба ни да издаје уџбеник ни за зоологију ни за ботаннку, већ најнре да настане да се уведе у живот по школама очигледна настава у овим предметима и то упоредо п преко целе године у I и I разреду, и у обиму пронисанога програма. Садашње пак уџбенике за ове предмете требало би суспендовати, јер они ометају истакнути смер у овој настави. У томе времену може се дати мах приватним огледима за уџбеник и за зоологију и за ботанику. У томе времену имало би и министарство упутитп школске управе и наставнике на једноликост у настави ових предмета а изобр зоолошких и ботаничких нримера морао би се узимати само из школине околине. Тада се неће моћи