Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

631

два разреда треба да траје зшшп течај, претпостављајући да су прилике у школи редовне. Та празнина могла се попунитп израдом наставних програма (које би и због израде нацрта плана за штампање удбеника требало већ да имамо), где би се детаљно обележио обим сваке партије скпциране у наставном плану. Прж таквом ставу ствари градиво из зоологије, којом започиње настава јестаственице у I и II разреду, обрађивано је по реду, како је у наставном плану изложено и израђено у Миљковићеву уџбенику (који је израђен према наставном плану за 3 часа недељно), и кад је оно довршено завршен је и зимњи течај. Остатак времена до краја школ. године трошен је на ботанику. Али је број тих преостадпх часова намењених ботаници, чак и у II разреду, махом испадао знатно мањн, због чега се градиво из ботанике, одређено у наставном плану, нпје могло савладати. У већини случајева не само да партија о бесцветницима није ни започета, него ни она о цветоношама није довршена. Отуда неразмеран однос, често пута и сувише, у броју часова утрошених на саставу зоологије и ботанике у нижем течају. Те бројне податке за последње три школске годпне из пет потпуних гимназија износим у следећој таблици, која ће нам послужитп да утврдимо обпи наставног градива из Зоологије у нижем течају, а која је, иначе, и у другом погледу поучна (Види табеларни прегдед на 632 страни). Размотрившп податке у наведеној таблици прво нам пада у очи онај неразмеран однос у броју часова утрошених на зоологију и ботанику. Тај однос је просечно 8:3 [(51 —(— 37) : (10 + 25)] за школ. 1901/2 год., 5:3 [(44 + Зо) : (14 + 29)] за школ. 1902/3 год., и 2 :1 [(37 + 28) : (10 + 20)] за школ. 1903/4 год. Значи да је у нижем течају редом за последње три школске године на сваких 8,5 и 2 часа зоологије долазило 3,3 и 1 час ботанике. Или за све три школ. године просечно је долазио на свака 2 часа зоологије по 1 час ботанике [(8 + 5 + 2): (3 + 3 + 1) = 2 :1]. Према томе зимњи течај и у I и у II разреду петпоменутих гимназија просечно је трајао по 6 месеци, а летњи течај само 3 месеца, рачунајући 9 месеца рада у једној школсвој години. То је доказ да је за последње три школ. године у пет наведених гимназија зоологија иредавана на рачун ботанике. што се наставним планом свакојако ннје хтело постићп. Та осетна разлика у броју часова могла би се изравнати кад би нацрт плана за израду уџбеника истовремепо обухватио и зологнју и ботанику, тј. кад би се израдила два уџбеника за јестаственнцу, један за I, а други за II разред. Овим би се првенствено испунио и захтев чл. 50. Правила о штампању уџбеника за средње школе. Илп кад би се учиниле нзмене у наставном плану, према којима би се зоологија предавала у I, а ботаника у II разреду, као што је бидо пред закон о сред. школама од 1898 год.; ове измене не би биле на штету очигдедности у настави та два предмета. Или, најпосле, ако се хоће да израдп нацрт плана само за уџбеник зоологију у нижем течају, као што је овде случај, мора се водити рачуна и о ботаници, бар о обиму њезином, као другом саставном деду јестаственице. У иоследњем случају, ако хоћемо и ботанику и зоодогију подједнако да обрадимо мора им се дати подједнак број часова. Просечан број часова јестаственице у I и II разреду за школ. 1901/2год. у пет наведених гимназија јесте 123 (61 + 62), а за школ. 1902/3 год. износи 117 (58 + 59) часова. Школску 1903/4 год. нећемО у овом погледу узимати у вид, ношто је те године због заразе код ученпка прекидан рад у школи на дуже време. Али под претпоставком да у току швол. године неће бити промене у на-