Просветни гласник

НАУКА Ц НАСТАВА

659

прострти у нашој постојбини. Њему је потребно појмити, које су — у овом случају пољопривредне — потребе, што рукују и крећу руски живот. Јестаственичар дужан ће бити радити тако, како његова наука не би постала наследство неколицине, него тако, поступно придагођавајући се, помагала животу, олакшавајући развитак народног рада. Медицинар ће се показати на висини свога позива саио у том случају, кад, као чувар народног здравља, умедне отићи у село и удесити свој посао у такој Форми, која ће бити подобна за живот, остварљива при савременим приликама. Инжињер неће умети разумно се користити и управљати радом гомиде радника, ако не знадне животне услове оне средине, из које су они изишли. „А овамо, шта даје савремени живот студенту ? Низ утисака, који изазива.ју превелику потребу рада, Носматрајући око себе провали.је од незнања у нижим становничким класама, наилазећи у интелигентнијим круговима безизузетно највеће и најпотпуније неразумевање нашег народног живота и његових потреба, руски студенат потпуно је неспреман за рад, који ће задовољити те потребе, само зато, што он далеко стоји од земљорадничког села и не зна замислити, како да му приђе, како да му помогне. Због тога и будућност му се показује у некој нејасној, магловитој светлости, и планови му се показују ка I неостварљиви. И ово бива тако и онда, кад топло и искрено жели не узалудно проћи кроза живот, него постати користан радник! Отуда је потребно учинити студентову будућност, да до краја доноси плодоносан рад. Ова ће се будућност показати сјајна, ако у студентовим рукама буде средстава за спремање за њу. Ако студенат у најдепше време свога живота у свој сили представи значење правидног уређења пољске привреде у Русији и усвоји на практици начине уношења пољопривредног знања у масу, правидно појми, у какву Форму ваља удивати ради тог циља васпитање руске деце, онда ће неизмерно бити користан у државном животу, као интедигентан радник. Живот га неће одгурати, он тада већ неће осећати оно незадовољство, на које човек тако често наидази међу рђаво спремљеним радницима. У томе смислу заводско занимање може имати озбиљног значења за студентство. Навикавајући се на покорност дисциплини при организованом раду у строго одређеном правцу, студенти и ученице виших завода нраве од себе будуће организаторе, који су готови радити у сагласју са животним потребама. У исти мах, они се спремају за педагошки рад на њиви отачаствене просвете, учећи, како се распростире пољопривредно знање и како се деца имају васпитати да поштују земљораднички посао. Та жива, радознада гомида деце, с којом у нашем заводу имају посда студенти-наставници, због хиљаде питања и жарког интересовања за све око њих, приморава и наставнике напорно радити на самообразовању. Учећи друге, наставници и сами се уче с утројеном енер-