Просветни гласник

НАУКА Ц НАСТАВА

озбиљно тврдила да су мало пре летела, а у једнога од њих остао је тако јак утисак, да се оно и данас, посде тридесет година, тога сећа као јаве. Пере (Регег) надази да се у деце може .још од колевке запазити урођена диспозиција ка претварању и дукавству. И Компејре не спори, да деца имају предиспозицију за шеретлуке, услед слабости и природног оштроумља. Лаж је за децу као неки штит одбране. Једна девојчица рсче у тренутку зле воље својој мајци: „Гадна!" Ну одмах се трже и плашљиво се поиравн: „Гадна лутка!" Као слабо сгворење, дете се кадшто користи лажју; оно личи, у том погледу, на дивљака — вели А. Мартен. Ну ипак, Компејре налази да дете није лажљиво од рођења, да нема наслеђених тежљи ка лажи, већ постаје лажљивцем, и при том се понаша доста неспретно. Махом хоће оно своју прву лаж да тргне, да измисли другу, па трећу, да се заплете у противуречности, докле најзад не призна истину. Напротив, А. Мартен сматра да је лажљивост као и леност природни недостатак у доце. 1 Она немају јасног појма о дужности ка искрености; она сматрају лаж као изврсно средство, којим се служе у својој слабости да би се допала, да би постигла своје жеље, да би избегла чега се плаше и боје. Она лажу кадшто, као и одрасли, из таштине. Блеки такођер узима да дечје лажи долазе већином услед лености, таштине и услед сграха, тог лошег наслеђа из животињског царства и преисториских времена. При лагању деца су изврсни глумци и претварачи, тако да не стоји у свему она изрека Ратизбона, да је дете стога бољо од човека, што уме да лаже, али не уме још да се претвара. Дете рано научи да се користи преваром, као оружјем у борби за опстанак. По Мартену, у деце се налазе у клици све страсти, које воде к лажи, па и завист, која је најгора од свих. Једна девојчица од три године, видећи своју мајку како милује њеног млађег брата, а на њу и не окреће главе, рече одједном мајци: „Мамо, ти и не знаш, како је Воја тукао тицу у кавезу." То бешо лаж из зависти. Ну оваке случајеве Сели сматра као необичне, па и анормалне. 2 Стенли Хол, који је нарочито испитивао дечје лажи, 3 разликује пет главних врста дечјег лагања: 1) херојску лаж, којом неки великодушни дечко узима на себе казну, коју је заслужио неки слабији друг његов ; 2) партиску лаж, која долази од личног расположења или нерасположења, по оном начелу: истина нека буде за наше пријатеље, а лажи за непријатеље ; то је омиљено правило код деце и код примитивних људи; 3) Фантастичну лаж, која обухвата свакојака

1 А. Маг(;ш, 1/Е(1иса1;к>п <1и сагжЛеге, 1889. р. 350.

2 8и11у-8(;1тр0, навед. дедо, р. 243.

1 Б-г К. 6го88, Б. 8ее1еп1е1)еп (1. ШпЈез, 190. р. 135.