Просветни гласник

90

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

начин биће веома корнсно и пдодно експдоатисана психодошка богатства основне школе. Пдашите ди се да ћете одајући се овим проучавањима заборавити вашу педагошку мисију ? Ова су проучавања напротив врдо корисна за ваш наставнички позив : зар не приличи ономе ко хоће да буде добар наставник да познаје душу својих ученика? Још и више, таква су проучавања неоддожно потребна. Од два ученика који подједнако рђаво знају задатак из историје, први Је мање грешан но други ако се не сећа имена и датума; огрешићете се о њзга, ако га будете тога ради озбиљније казнили. А како да се сазна да он није одарен овим специјадним памћењем, ако пре тога нисте чиниди са њим експериментисања. На тај начин психодошко проучавање детета није никакав раскош који можете себи прибавити ради нровођења времена; ово проучавање је за доброг наставника права насушна потреба. Ако би се корист педагошка овога проучавања могда и дискутовати, не бисте требадитода жадите. Ма како да је скромна ваша контрибуција науци, биће и то драгоцено. Прибавивши себи радости и истраживања и открића, даћете своме животу оно достојапство које треба да има, пошто ћете колаборирати на најпдеменитијем деду људском, на освојењу истине. II Учитељ и социологија Учитељ може учинити еоцијологији онолико исто услуга колико и психологији I Људи образују породице, народе корпорације, удружења сваке врсте: сва ова друштва, природна иди вештачка, предметом су соцнодогије. Због свакога од њих социодог поставља ова три гдавна питања Еоје је то друштво ? Зашто је ? Шта ствара ? Социодог хоће да га опише. да нађе узроке његову постајању и његово дејство. Описивање једног друштва састоји се у томе да се то друштво намести но простору и времену постанка, да се поброје његови едементи и да се ти едементи кдасирају. Ако је при овоме реч о Држави, геограФија, историја, демограФија, етнограФија, извесне гране статистике пружају потребан материјад за ово описивање. Експдикација једног друштва састоји се у томе да се потражи да ди је оно постадо као посдедица каквог догађаја, или с иогдедом на какав циљ; иди још ова експдикација састоји се у томе да се потражи уједно и стварачки почетни узрок као н његов пиљ, његов завршни узрок. Какво природно друштво. створено каквим силама непојмљивим, туђинеким вољи човечјој, може се сачувати само са пристанком својих чданова: ако се његова појава, његово стварање објашњава узроцима