Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

195

жеља мало јаче овде истакнута и понова му захваљује што је у овом друштву ова питања покренуо. Г. ЈовичиК пристаје на поделу катедара како је изнео г. Л.озанић т. 1. на катедру за Неорганску и катедру за Органску Хемију. Заступа митљење да са Физио.1ошком Хемијом треба отпочети што пре општо она има јаке везе и са Ботаником и Зоологијом. Г. Јмез-Милојкови/1 говори о потреби Фармацајтског курса код нас и о предметима за тај курс. Изноеећи бројно стање апотека, које постоје, кандидата, који су већ на Универзитетима и оних који су стекли право на Универзитет, мисли, да би се стварањем курса само за апотекаре, на основиди аустријских и других Универзитета убрзо могао створити и апотекарски пролетаријат, који би био штетан за саму струку а и за бодеснике. Мишљења је, да би се то могло избећи тражењем већих квадиФикација и проширењем курса тако, да су свршени апотекари спремни да се употребе за испитивање животних намирница по Србији на место хемичара, којих за сада нигде по унутрашњости нема, а којих још за подужи низ година не можемо имати. Г. ЖујовиЛ предлаже да се питање о Фармацији оддожи за идућу седницу, и моли чданове да се поново врате на питање о кагедрама Хемије. Тражи од Хемијског Друштва програм рада за Хемију на Универзитету и пита које су у првоме реду катедре Хемије сада потребне. Пита је ли Физиолошка Хемија довољно независна наука, има ли свој нарочити предмет, своје методе, своје законе и резултате, и је ш већ довољно разграната па да се може оделити у засебну катедру ? За тим говори о централизацији Хемијских Завода. Тврди да би се са Универзитетском Хемијском Ллбораторијом могле удружити и остале овдаш. Државне Хемијске Л.абораторије под управом проФесора Универзитета. Велики завод између осталих користи које набраја даје могућности и за подстицање у рал,у међу самим хемичарима а и старијим ђацима користило би ово јединство јер би у непосредној близини имали велику Дабораторију у којој би видели како се нрактични радови обављају. Г. Бајип. Тврди да је искључена могућност централизације Хем. Лабораторија са Лабораторијама Универзитета. Нема довољно разлога који би га руководили да буде за централизациЈу, и тврди да ни материјални разлози не иду у прилог централизацији. Једино би библиотека била већа. Централизацији се противе и лични односи (наводи истор. Држ. Л.аб.) Не слаже се ни с тим да се старији ученици Универзитета, којима је Хемија стручан предмет, пуштају да присуствују раду или да раде у Држ. Хем. Даборат.