Просветни гласник

НАУЕА И НАОТАВА

263

именице: дШ., та&, 8е\\ г 188еп; 2. мушкога рода: ш1х, зсћеИе1, Јгеуе1, §ећогзат, гаћтеп итд. итд. Све ово, што је до сад изложено, изазвало је мешање првобитних основа, због чега је наступило не само ромећење него и нестајање појединих именичких груиа. Шта је бидо у једном периоду језика гласовном једнакошћу основа распоређено по одређеним групама, то се у другом периоду због гласовних измена, које утицаху и на мењање основа, и због мешања рода разлабавило и раздружило. Ремећеием основинских група, морало се, наравно, поколебати и постати непоузданим и увршћавање нојединих облика у групе. Овоме је ремећењу група при прелазу из средњега периода у нови, у коме Је због нових гласовних закона наступило још веће изједначење неких облика, стала на пут асоциација облика, којом су именички облици, што су се одвојили од групе којој су дотле припадали, увршћени у Г РУ П У> с којом су дошли у тешњи додир. Резултат свега тога било је ново груиисапе, сасвим различно но што је било у претходним периодима. Долази нова разредба именичке промене, којој не служе више као основ именичке основе, као у старом периоду, већ облици ген. синг. и ном. плур. Постају нови обрасци, док неких ранијих нестаје. Некадашња. консонантска или слаба промена, којаје обухватала именице сва три рода, омеђена је само на мушки род. Некадашња вокалска или јака нромена, у којој се у старом периоду према крајњем основином гласу разликовала а-, о-, 1, и и- деклинација, подељенаје због тога, што су првобитие основе које уништене, којо поремећене, на три врсте према облику номинатива плурала. Најпосле створена је нова мешовита иромена, које никако није било ни у старом ни у средњем периоду немачкога језика, а ова обухвата (сем 34 једносложне именице, затим УЈсиИег и 2осђ{сг и именица на -шз и |а!) све остале именице женскога рода и само неке именице мушкога и средњега рода. Из овога се види, да се разредба именичке деклинације у ст. вн. језику битно разликује од разредбе у ср. вн. језику, и да је та разлика још већа у новом вн. језику. И као што смо напред изложили, објашњава се ова разлика поглавито: 1. разликама у гласовима, 2. аналогијом, и то: а.) мешањем и изједначивањем основа, које припадају различитим деклинацијама, б.) мешањем и изједначивањем падежа и 3. мешањем рода. Од неких старијих деклинација налазе се још и по гдекоји само облици, али без трага није нестало ниједне деклинације.