Просветни гласник

270

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

гипде-гипдеп 12 (81С.'). ? У име науке се то увршЛавање не може захтевати (згс!); јер иодела у оигате на јаку, слабу и мегиовиту иромену нема с науком никаква иосла (згс!); 13 у цме доследности 14 такође не ('згс!)" Најпосде усуђује се г. ТриФунац, да говори о ирактичности и ненрактичности наставнога градива. Каква му је наставничка практика, такав и говор. „0 друге стране оиет ," веди он на стр. 544 „о неирактичности таквог увршКавања не може бити никакве сумњв. Код тога је обрасца (т. ј. 2ип§е-2ип§еп наш додатак из претходног), као што смо веК видели раније (стр. 429 и даљеУ* једнина ио основама на самогласник (-о) а множина ио основама на -п. Слични обрасци за мушки

11 Ми питамо опет: Зашто је г. Тривунац извршио тако увршћавање на стр. 431? 13 Напред смо изнели све чиниоце, који су порушили основпнски систем ст. вн. језика, услед че1а је настало ремећење група и мешање једних с другима, тако да се у овом хаотичном стању, у коме су се приближиле именице једна другој једнаке само по облику а различите по основама, није ногло бити више говора о разредби именица на вокалску и консонантску деклинацију, Зато је Гримов дух пронашао подесне и практичне термине за ново груписање, пошто стари нису могли одговарати дотоњем језиковном итању, и ти се термини (сђгоасђ, јипигб! употребљавају од свих научника у свима научним делима граматичким, у којима се додирују сви периоди језика — а г. Трив. вели, да подела у опште на јаку, слабу и мешовиту промеиу нема с науком никаква иосла. Ко је, дакле, извршио ноно груписање именица, кад оно ио г. Трив. нема с науком иикаква посла? 0 оваквим разлагањима г. Тривунца Хорације би рекао: Бтс1И;, аесШлса!;, тика!; (Јшк1га1 ;а го(,ижНз. Г. Тривунац мисли да би то било научно, кад би се у садашњој промени употребљавали термини „вокалски и консонантс!.и," заборављајући да и они имају своје границе. По новом груписању налазе се на ир. некадашње имениц с консонант. осн.: Мапп, Вгш1ег, Уа(;ег, Ас11ег, бгеја; Наћп, Негио^, Јипкег, (Јетаћ1, 81 ;аг, 81егп, 8сћ\тап, Везеп, МиИег, ТосћЈег, 8сћ\теб(;ег, КасМ, Вгиз1, Виг§ нтд. итд. ујакој (некадашњој вокалској) промени. Како би то изгледало. кад би та група добила име „вокалска," кад је у њој добра половина дошљака из консонаптсне груие? Може ли се садашња слаба прокена, која у сад. језику обухвата само именице мушкога рода и која сама ио себи малобројна има ипак у свом крилу приличан број некадашњих вокалских основа (Сћг1в1, Шг1, НеМ, НеМе итд.) — може ли се назвати само консонантском? Кад бисмо усвојили такву научну иоделу, колико би ту морало бити у њој подраздела? А то би по практичном искуству г. Тривунца било таман подесно за почетника. А шта бисмо радили с мешовитом нроменом, које у старом и средњем периоду није никако било? Ну о њој не треба ширити разговор, јер г. Тривунац на схр. 431 и 545 учи, да се у њој налазе и вокалске и консонантске основе и да буде доследан ј свом научном терминолошком заносу вели на стр. 545. за именице и Ођг да се у практичним граматикама с пуним правом увршћују у мешовиту промену № јер ее код њих на ирви иоглед види да је једнина ио јакој, а множина ио слабој иромени.* Од куда на једанпут у г. Тривунца ови ненаучни термини „јака, слаба, мешовита?* 14 Доследности г. Тривунца нећемо зацето жртвовати ниједно начело за поделу именичке промене. 15 Заиста смо видели, да сте на стр. 431 шп$е и к1а^е уврстили у мешовиту промену, а сад вам је то и ненаучно, и недоследно, шта више и неирактично.