Просветни гласник

308

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

СТАТИСТИКА НАСТАВЕ У Краљевини Србији за 1809—1000 школску годину са четири картограма и четрнаест диаграма 110 СЛУЖБЕНИМ ИЗВОРИМА ИЗРАДИО Зар. Р. Поповић. Београд. 1905. Да прикажем ову опширну и брижљиво израђену статистику, која је, поред све сухопарности због саме природе своје, инак веома занимљива. У предговору су истакнути сви статистички радови на статистици јавне наставе у Србији до данас, па је у уводу укратко скицирано и законодавство из времена за које је ова статистика израђена. Посл.е овога одмах се прелази на преглед појединих школ.а. Оваје статистика обухватила : Велику Школу, Богословију, Учитељске Школе, Средље Шкоде, државне и ириватне, Више Женске Школе, Трговачку Академију, Ратарску Школу, Винодељско-воћарску Шкоду и народне школе. Ну, ја се нећу код свих њих задржавати. Скренућу пажњу на шкоде, које читаоце овога листа највише интересују. Истакнућу понеке ствари које ће читаоце изненадити, да ће и сами с нестриљењем похитати да проуче целу књигу, која је воћ експедована из министарства просвете. Том приликом моћи ће они проучити и статистику школа, преко којих ћу ја овде нрећи. * * * 1. Велика Школа. Она је живела. чудним самоуправним животом и само зато ваљда од ње није могло да добије потребне податке ни министарство просвете. На стр. 4. при дну стоји ово „Сад Је на реду да разгледамо колико су наставници имали предавања и недељних часова, да учинимо поређење с ранијим годинама и да за тим израчунамо шта стаје један недељни час предавања, али ми тих података нисмо могли добити..." Надајмо се да ће Универзитет бити либералнији и да ће хтети да се представља и широј јавности, кад Велика Школа није то хтела ни свом министарству просвете. Што је статистичар сазиао, то је: да је ово школске године било у Вел. Школи 58 наставника. Нросечна плата наставничка била је 4.45373 дин. Ђака је било 415 (12 су ученица и 10 ванредних ђака) и то највише у правном Факултету. Пре педесет година у Великој Школи било је свега 33 ђака. Сви су ђаци Срби сем 3 Јеврејина. Ио занимању родитеља највише је било трговачкцх па чиновничких синова. Ј5а издржавање школе утрошено је 342.349'17 дин. и то седам дбсетина- оД цедокупне суме отишло је на иаставничке плате.