Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

311

дећи, у овим школама поуздано нико више не носи мидер, ни ученице ни наставнице, а религиозност као да је опште обележје наших васпитних школа, само је чудно што у животу изгледа да ова није тако развијена. За обе школе издато је укупно 118.596.62 дин. а за једну ученицу просечно утрошено је у Београду 179 !0 а у ТСрагујевцу 21370 дин. год. Прелазим преко статистике Трговачке Академије, Ратарске Шкоде и Винодељско-Воћарске Школе, али да споменем само једну ствар: одличних ђака било је највише у Ратарској Школи; елабих ђака није није било у Трговачкој Академији, а рђавих је било само у Богословији и у средпим школама (в. стр. 103.) И ово је сасвим у рел,у према. ономе како је код нас у опште по школама!! 6. Народне Школе. Грађанских школа било је 17 са 40 наставника са просечном годишњом платом 2.901 - 50 дин. Крајем школске године било је свега 734 ђака, чији је број изостанака износио 20.272!! Држава је за ове школе утрошила 114.846"67 динара. према чему је стао просечно један ученик 156 47 дин. Колико су општине утрошиле на ове школе — а и оне су трошиле — о томе се нису могли да прибаве подаци. (в. стр. 123.) Девојачких Школа било је 6 са 11 учитељица, чија је просечна плата била 1.795 - 45 дин. Ученица на крају школске годино било је 191. Интересно је споменути да у некима од ових школа није било ни једне трговачке кћери. За девојачке школе држава је утрошила 20.250 дин. а за једну ученицу просечно 106.02 дин., не рачунајући општинске издатке, о чему нема података (в. стр. 130.) Први пут у овакву једну књигу унесени су подаци и о продужним школама, којих је, како се овде вели, било 314 са 7028 ђака (997 ученице)Ј а радило је 456 учитеља основних гакола. 0 овнм школама говори се на стр. 130. па све до 147., али то је много с обзиром на резултате, које оне уопште показују. Најважније је да је држава дала 19.470 дин. на име награде учитељима, који су у овим школама радили. Од државе је то лепо а и много, јер су ове школе бар за сад још од слабе помоћи за народно просвећивање. Нижих основних школа било је 1.101 и то 936 мушких а 165 женских. Кад се број основних школа упореди с површином земље и становништвом, онда једна школа долази на 44 Км 2 и 2100 становника. По окрузима школе су биле неједнако распоређене, највише их је било у смедеревском и крајинском а најмање у топличком и ужичком.