Просветни гласник

562

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Телесни развитак долази још пре душевнога. Он је најбујнији онда, кад душевни тек почиње. То је о рођењу. Од десете до петнаесте године они се сустижу. Тек од двадесете до двадесет пете године телесни се развитак довршује, да душевни иде још даље. Али и од тада јадан је онај душевни развитак, који не буде потпомогнут добрим здрављем, него га поједине бољетице стану кочити и вући назад! По томе, ми по школама имамо омдадину баш у доба најбујнијег телесног раста и развитка њенога, особито у основним школама. С тога се и не може замислити правилан рад васпитни у њима без телесног развитка. Сваки други рад био би убијање и тела и душе и у омладино и у народа којему она припада. С тога разумимо, да је телесни развитак у ово доба не само важан, него у неку руку и важиији од душевнога. Јер кад је тело здраво и напредно, душевни ће се развитак вршити и сам, без наше помоћи. И вршиће се природно, иравидно, и таман онолико колико може и колико треба према целокупном развитку. Велики енглески филозоф , биолог и социодог Херберт Спенсер, вели, да ми морамо гледати, да најпре у човека створимо снажно тело, које би било кадро да издржн све напоре у животу и у раду духовном. И то је сасвим тачно. Занемаривати телесну снагу иди је стављати после душевног развитка, то је и погрешно и штетно. С тога је оно васпитање, које не само не занемарује тедесни развитак, него га још, особито у прво време, ставља пре душевнога, и нравилниЈе и корисније. Јер снажно тело и добро здравље не само што чува тело од многе бољетице, заразе и пропасти, и што је подобно да издржи многа напрезања тедесна, него оно силно потпомаже и правидан развитак душевни, и духовни и емоционални. Напоље дакле с оном науком, која нас учи, да двојимо човека, па да узимамо само једну аолу његову, а другу и то основну да занемарујемо. Јер с њом не би пропевали ни појединци ни народ цео. А пазимо истински на здравље своје и здравље омдадине, на које нас упућује и народно искуство, тврдећи, да је оно највеће бдаго. 2, ХигијенСЈ^е погодбе На првом месту наставници, као и родитељи, морају се старати, да отклоне све што би удидо у здрављу у деце и дов >дидо у питање сам живот њихов. То је назеб, то су заразе, аокварен ваздух, дуго некретање и аретеривање у духовном раду. Одавде излазе и дужности наше посебице: а) Да чувамо децу и код куће и у шкоди од назеба, умереним загревањем станова и учионица и упућивањем да се утоаљавају и чу-