Просветни гласник

НАУКА. И НАСТАВА

567

тона усмена настава трајала дуже, на је у деце наступила замореност или досада. Овде није потребно ређати који се покрети овом приликом могу чинити. Довољно је само казати: сви могућни, колико их наставници могу измислити, те да ниједан мишић не остане недирнут. Наставник ће радити напред те показивати, а ученици ће 'за њим. При овоме се не треба напрезати сувише. Ни код једног покрета не треба терати до краја ни у запињању ни у трајању. Свуда је доста, да се само учини покрет. Скакање се може вршити само у дворишту и у пољу, а никако у затвореном простору, и то могу чинити само мушкарци. Земљиште или место за ово не сме бити каменито ни клизаво, него меко и рапаво. С тога је за ово најбоље песковито земљиште. У свако се двориште школско могу довући која кола песка и то је доста за годину дана. Деца обично воле да скачу низ брдо, а то им се може допустити само онда, ако низбрдица није велика; иначе ваља да скачу у страну и уз брдо. Скакање у висину и тешко је и нема интереса за малу децу овог разреда. Пошто се при сваком јачем кретању удише дубље, то ваља пазити, да телесиа вежбања радимо онда, кад је ваздух чист и умерено топао. Особито не сме бити дубоко удихање у школи онда, кад је ваздух већ искварен дихањем и кад је иначе пун прашине. После јача кретања деца не треба одмах да седну, а кад седну не треба одмах да наступи умни рад и умно напрезање. Као прелаз тада је најзгоднија каква вештина: ручни рад, певање, цртање или какав лакши писмени рад; или јача телесна вежбања уопште предузимати на свршетку часова пре и после подне, пред полазак кући. Тако се најпре отклања оно што шкоди здрављу, па се после предузима оно чиме се тело јаче развија; па се и овде увек пази на хигијенске погодбе, те да би се од самога кретања поцрпла, што већа корист за здравље телесно а с овим и за душевно. IV Ручни рад I, О овом предмету уопште Чудне је судбине био овај предмет уопште а у нас још чудније. Педагогија је за дуго развијала у човека само телесну снагу и душу његову, а заборављала руке, од којих културно човечанство живи. И да је спремала децу разбојничких скитачких народа, она би их вежбала оружју. Да је учила децу чисто земљорадничких народа, она би их вежбала у орању, копању и руковању разним алатима. А кад их спрбма за много културнији живот, у којему се не само не може живети без рада, него кад овај рад још мора бити аромишљен и савршен: онда