Просветни гласник

574

ПРОСВЕТНД ГЛАСНВК

УПОТРЕБА ИНФИНИТИВА И ПАРТИЦИПА У ФРАНЦУСКОМ И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ^ОМПАРАТИВИА СТУДИЈА ОСИОВАИЛ НА .ЛАТИНСГ^ОМ ЈЕЗИЈ^У

(СВРШЕХАК) II. Партицип. 1. Прилог садашњег времена. (1 ј С рагИсгре ргезеп1) Прилог садашњег времена, као што то и само име казује, има у себи нечега придевског тиме што квадиФикује име уз које стоји и постаје тако описан додатак као и сваки други придев: Се соп1е е$Г еРГгауап!; он има у себи и нечега глагодског тиме што казује радњу и као такав он стоји месго личног начина употребљеног у споредној реченици: 1ј С 8 есШгез, поиз е1Тгауап1 1оиз, геЛоиШсгет. Латинско норекло и историја. — Прилози садашњег времена враицусвог језика долазе од дрилога садашњег времена латииског језика, с којима су Римљани поступали као са простим придевима. Али у латинском је постојала једна друга глаголска Форма увек непромењива, герундиум. Ова Форма је такође дала франдуске речи на апГ, иенроменљиве али истоветне са нрилозима садашњег времена. Мешавина прилога са герундиумом учинила је те је на њих обадва примењено правило непромењивости. У првобитно доба у старом француском језику до XII века, прилог садашњег времена мењао је се у броју (слагао се у броју са именицом): 1^8 уШен ев^апз 8иг 1а гтеге, али доцније већ се налазе прилози садашњег времена са немим е на крају: Лев /ет тев сћапХапГев а Тптввоп еГ АапвагЛев еп саЛепсе. У XVII веку ретко се чини слагање у роду: Бев атез У1уап4еа с!' ипе ухе ђги(;е е4 Тзе8Ма1е, док је слагање у броју било готово увек стално: Оепа сШКсИез е1 ГасМеих а^есГапГв иие тег4и аиз(;еге. Ба Косће&исаиИ. — Бе 8биа(; 1ев уК; ћги1ег сотте ГепЛаМв а геиуегзег 1а геН&мга. Боззие*;. Али укидање слагања у роду најзад је привукло и укидање слагања у броју, те се прилог садашњег времена асимилирао у герундив. Године 1679 једна одлука француске Академије прокламовала је иотпуну иепромењивост прилога садашњег времена који је разликовала тачно од једне врсте иридева направљених такође од глагола, и који су због тог разлога названи: глаголски придеви — а&јесИјв пегЂаих. Правнички језик једиии је остао веран старој сиптаксц задржавши старе Форме правне: соиг веапи к Рапз, 1ез ауапГВ ЉоН, 1еб ауап1в саизе, 1ои(;е аЈГап-е севвапи, веапсе 1епап1е. Промењивост прилога садашљег времена. Прилог садашњег времена (1е рагИсЈре рге8еп1:,) и глаголски аридев (ГасЏесШ уег1за1). Правило слагања прилога садашљег времена данас је потпуно спредељено.