Просветни гласник

596 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

онај који се Фамидиаризовао са индуктивним и дедуктивним методима и са фидософијом наука, онај, најзад, који је изучавао и побуде и иравила ионашања, тај, да иди не, да ли ће биги боље спреман за удогу васпитача, или чак просто проФесора, од онога који се буде одмах у почетку затворио у специјалан ред истраживања, не видећи нипгта више изнад тога и мерећи цео хоризонат према узаности свога виднога поља ? Није довољно много знати да се може предати оно што се зна, и чак претераност науке или студије може у томе да гатети. Којајевелика вештина, у нитању наставе, као у питању стила? ,,Умети се ограничити". Ех, ревност увек заноси онога који много зна, да каже све што зна; племенита ревност, али не корисна. Ако се хоће да се предају науке, књижевност, историја, младим људима, треба се старати доста високо да се осети, пред детаљима, нека врста самосталности: један философ сигурно, био би у опште способнији од чистог специалиста. У Немачкој, тражи се од сваког про®есора да је подобан за две врсте наставе. У Француској, захтевајмо бар да сви наши наставници стекну озбиљна знања из психологије, из морала, из естетике, из логике, из космологије, да буду исто-времено подобни и за наставу филосоФИЈе и за наставу какве специалне науке. Имајући философски дух, они ће тим самим имати оно што је најбоље у педагошком духу. Они ће посматрати питања одозго, и они ће их видети на њихову истинском месту у целокупности људских сазнања. Они неће дати више исту важност ситницама књижевне, научне, историске и геограФске учености. Психолози, ови ће боље познавати саме моћи чије им је неговање поверено; моралисти, они ће приметити циљ који треба постићи, они ће унети у своју наставу ону моралну и патриотску топлину која чини њену душу. Космолози, они ће додати познавању природе философију природе; особине Флуора и.д и брома, закони о ширењу тела или закони о електро-магнетима, неће моћи учинити да они изгубе из вида велике космичке законе којима су само преображај физички и хемиски закони. С правом се захтева од кандидата за нормалну школу, књижевни одсек, сведочанство којим се доказује да су слушали годину дана философију ; исто сведочанство требало би да се тражи, исто као и бакалореат из књижевности и Философије, и од кандидата научног одсека. Не може се примити да будући проФесори нису добили добру класичку и нарочито философску наставу. Ми смо видели колико је Философија, осим тога што је она основа педагогије у ошнте, колико је потребна проФесорима наука, да их спречи да се не партикулатизују, да се ограниче, да тако ограниче наставу која треба да је иоглед на космос. Могло би се желети да науке предају деци људи који ренродукују у себи самима мало универсалног духа као што је био дух великих научењака ФилосоФа, Аристотела, Декарта, Паскала, Дајбница. Университет има сву слободу према својим кандидатима; испити за