Просветни гласник

600

ИРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

У I. разред уписало се 45 до 50 ученика-ца, а у II. разред до 40 ученика-ца. У Радничку пак Школу уписадо се 25 девојчица,. 2. Отварањем II. разреда јавила се потреба за већи број наставвика, и 10. октобра дошла су два нова наставника: г. Тодор Боровњак, свршени ђак Велике Школе у Боограду, и 1'. Ђорђе Пејановић, свршени ђак Загребачког Универзитета. Кад су они дошли, привремена подела предмета замењена је сталном, и то овако: Пок. Тстасије ПејатовиА, директор: Географију у I. и II., Кстори]у у II и Цртање у I и II. г. Тодор Боровпак, суалент: Фраицуски језик у I. и II. и Сраски језик у I. г. Ћор/је ПејановиК, суалент: Жатематику у II., Геометрију у I. и Јестс&твеницу у I. г. Стеван СамарџиК: Веронауку у I. и II., Сраски језик у П. и Јестаственрцу у II. г. Гавро ПејатовиИ: Математику у I. и Писање у I. и II. Сејфи ефендија ШеониЛ: Турски језик у оба разреда. г-ђица Стана ЈовановиКева: Женски рад ученицама у Гимназији (кад су часови Турског језика) и у Радничкој Школи. 3.) Као што се из ове поделе предмета види, наставникаје било више него што је требало и стога су они, иницијативом пок. Танасија Пејатовића, предавали иоједипе предмете у Радннчкој Школи, и то г. Стеван СамарџиК: Сриски језик и Ђеронауку, г. Тзорђе ПејановиК ЈРачун, г-ђица Стана ЈовановиЛева: ДомаКе Газдинство и иок. Т. ПејатоваК: писање. Г- ЂорЏ ПејановиК предавао је још о празничним данима Хигијену ученицима-цама Гимназије и Девојчицама Радничке Школе. 4.) 0 Св. Сави одржата. је уобичајена свечаност. 5.) 22. априла 1903. године Гимназија је претрпела једаи ве.лики губитак, јер је тог дана умро Танасије Пејатовић 1 , директор Гимна-

1 У Пљевљима се родио (20. јануара 187-5. год.) и свршио је основну шкоду. Гимназију и истор. геогра«. одсек философског Факултета свршио је у Београду. По свршетку школе, 1899. год., ировео је у Сколљу две године као суплент тамошње наше гимназије. Затим је положио ироФ. исиит и дошао за директора гимназије у Пљевљима, где га после непуне две године задеси смрт. Пок. Танасије је и иа књижевности радио н написао је под псеудонимом (Летар МркоњиК) одличну антропогеографску студију Средње Ио.шмље и Лотарје, воја је изашла у IV. Етнографском I Зборнику. Сем тога он се бавио испитивањем старина српских, и то је објављивао у Саоменицима Академије Наука. Љубомиру Стојановићу иослаоје велики број старнх сриских записа и натписа, што је овај употребио у свом делу Стари сриски заииси и натаиси. Описао је манастире Сопоћане и Давидовиду (обоје у Новој Искр ) и хтео је у том правцу да продужи прикупљајући грађу за монографије наших манастира, али га је од тога задржала прерана смрт.