Просветни гласник

X Р 0 II И К А

611

сутнима позната полемика, која је у иоследњо доба између њега и г. ЛозаниКа вођена о вештачком ђубрету у „Тежаку" и „Земљорадннчкој Задрузи" и да ли 6и хтеди да о томе реФерише; изјављена је жеља и нико од присутних у седниди није се противио, да г. Л.еко говори о тој полемици. У чданку: „Вештачко ђубре" који је изашао у „Тежаку" од 1. маја о. г. саопштио сам вели д-р Леко у преводу извод једнога предавања од једнога од најпризнати.јих данашњих агрикултурних хемичара проФссора д -ра Герлаха из Нознања. У томо чланку говори се о тешкоћама у поучавању земљорадника, на који начин да сазна, какпо је ђубре према земљишту и врсти биљака земљи потребно и како у том поглсду нема за сада још ни једне довољно просте и поуздане мстоде, којом би се сваки земљорадник могао ллко послужити. То се вели ннје допало г. Лозанићу и дало му је повода, да у листу „Земљорадничка Задруга" од 15. јуна о. г. напише члаиак: „Да ли је тешко изводити вегетадионе огдеде." У томе чланку поред осталог замера г. Лозаиић нашим пољопривредницима пхто су се како он вели „држали потпуно индиФерентни према том знатном пољоиривредном покрету, који ће кад тад, пренородити нашу назадну пољопривреду." „Не само" како даље веди г. Дозанић да од стране наших пољопривредника „нијо било никакве помоћи том послу до сада, већ напротив било нх је који су му одмагали." Даље замера „Тежаку" износећи, како је и тај орган Српског Нољопривредног Друштва био „индиФерентан ирема том покрету." Напослетку тврди, да вегетационе огледе могу изводити „и обични пољопривредници" и да „ извођење вегетационих огледа није дакле тежак ни заилетен аосао, као што изгледа онима, који га нису радили." На тај чланак г. Лозанића скренуо ми је пажњу уредник „Тежака" г. Лукићевић и то на такав начии, да нисам могао да пропустим а да не одговорим. У „Тежпку" од 1. августа о. г. а у чланку: „У каквој нам биљној храни оскудевају земљо" одговорио сам г. Л.озанићу и то сасвим објективно и показао сам, да поводом онога мог „чланчића," како га, је г. Дозанић назвао, није имао права некога да вређа и да је погрешио, што је идентиФиковао ннтање о коме нисам говорио са питањем о коме сам говорио, те јо тимо изазвао ову полемнку. Место да се после тога држи самога предмета, г. .1озанић напао ме. је и сувише лично и сасвим неосновано вређао ме у чланку: „Бегетациони огледи у Србији," који је изашао у листу „Земљорадничка Задруга од 31. августа о. г. Било ми је веома непријатно под таквим приликама да у стручним листовима као што су „Тежак" и „Земљорадничка Задруга," исправљам г. Лозанићеве погрешке. Али како сам међутим био израдио