Просветни гласник

30

111'ОСВЕТНИ ГЛЛСНИК

И без свезе да може овако дзћи перФект, само што он ту, као и споменути презенс, више значи жељу него заповест и надази се само у овом нримеру: Браћо ната, добро стс нам дошли! 4. У народним песмама, ређе у говору, Футур се узима место императива, да би се заповест представила у бдажој Форми; на пр.: Кад ти дођеш нашем месту светом, онде Иеш се аоклонити, сине, те се моли Богу по закону и прочитај часно еванђеље; гробниду Кеш руком ирекрстити, па доведи тридесет иопова. — Ако удариш кроз то сел.о, свратиЖеш мојој кући. — Ти поп сеззаИз е! еа, циае ћађеа тзИ1и1а, регјгсгез. 5. Кондиционал, сам иди са свезом да, показује, као што ћемо видети, жељу, ади, како су заповест и жеља сродна значења, у по неком се примеру осећа и заповест; на пр.: Где је тај човек Р Ђаво би га знао, где је! 6. Место израза заповести да речем. да речемо, да се рече , који се јављају као уметнуте реченице, може се употребити инфинитив, који ту, дакако, стоји самостално, апсолутно. Ту исту замену, и ако ређе, могу учинити и партицип перФекта пасива или прилог прошлог времена. Примери: Све је то, тако реКи (шд е1ттегу), скрпљено и измишљено. — Ево сад и мојега одговора или, управо -репи, правдања. — Укратко реАи (или: рекавши, речено ), они нису били спремљени. — Ми се, управо рећи, нисмо томе ни надали. - Истину рекавши, ми смо друкче мислили. Слично томе узима се инфинитив у службеном говору; на пр.: Писати ђачким родитељима, да уредннје шаљу делу у школу. У грчком, код песника, може доћи инфинитив место имнератива: Тоуд блЛЊае атпеуол тсаЛм оскабе. Жеља (оптатив). 1. Жељу најчешће казује прошасти глаг. придев: Помогла ти рука Божја! — Бог му дао свако добро! — 0 Кадићу, кукала ти мајка! — Од руке му ништа не родило! — Ко је путник, срећно аутовао! — Ак' узела мила брата свога, Божја од вас не остало трага! Овоме из латинског и грчког одговарају нринери: 1)и ћапс гет ћепе тг1ап1 (кегГегШ). — 81 ћос пе§'ет, пе згт 8а1уив. — "Л тсаТ, уегмо лат^ос, пјгг/еотерод. 2. Много ређе показују жељу кондиционал, сам или са свезом да, и презенс са свезом да; на пр.: Дао би Бог, да тако буде! — Кћери моја, да би те не било! А да би ме не родила мајка! Да си срећан и задовољан! — Да му Бог да рајско насеље! Да ти Бог надокнади!