Просветни гласник

32

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

три биједа дана. — Рече ли (мајка) те мени дати? Или дати, ид' не дати, ти си моја свакојако. 4. Напосдетку, доиуштање се казује и гдагодским придозима: Иримере цредњих тачака уцореди с датннским: ^аШгаш ехреИаз 1игса {ашеп изсјие гесигге*. Зато им говорим у причама. јер гледајуЛи (и ако гдедају) не виде и чујуКи не чују, ниги разумеју. — Не вцдевши бојног поља, опет се хвали, да је био у окршају. Не давши никаква повода томе, опет ме окривљују. — Шзиа т1еп1ит Иа гереп(е егитрИ, еит сиргеМе& ^епеге пециеатиз. Концесија се, дакако, казује, и то најчетће, кондесивним свезама с различиим гдаголским облицима, ади то није никакав иарочит случај за наше расправљање и не спада у овај наш ирегдед. На име, значење радње није ту увек једно, па да се казује неким гд. обдиком, иди да се иа њему измењују раздични гд. обдици (види : заповест, жељу и намеру), што бисмо, разуме се, узимади као утврђен исказ концесије, т. ј. као нарочит случај сдужбе извесног иди извесних глагодских облика, него они долазе ту, како кад затреба, да покажу, као и иначе, иди садашњост, иди прошлост, или будућност. Могодба Копцесија је само једна одлика погодбе, и сви обдици, сем прошастог придева, које видесмо код концесије, могу казивати и погодбу. 1. Императив: Учини тако што, па смо пропади. 2. Инфинитив : У цркви се, истина, не сме разговарати, али по потреби ироговорити (т. ј. ако се проговори) коме коју реч, томе нема приговора, 3. Много се чешће у овој сдужби надазе глаголски прилози: Добро чинеЛи, све ћеш их покорити. — БежеКи натраг, падали бисте у реку. — Еазавши истину, немаш се чега бојати. — Проиутовавши кроз Србију, друкчије ћете мисдити. — Ноп рб^езМв, уо1ир!а1е ошша ЛгггдепГез, геШеге тјг1и1еш. Горњи се начини јављају као одмена кондиционадних реченица само у извесним сдучајевима, а то ће рећи, да се погодба обично казује кондиционалиим реченицама. Еаогод што концесивне реченице не спадају у иаше расправљање, тако исто не спадају ни ове.

Као додатак овом прегдеду споменућемо још нешто. 1. Гдагодски придози могу, сем концесивног и кондиционадног зиачења, имати темпорадно, каузадно и модадно, и у свим тим сдужбама, сем модадног, могу се заменити дотичним реченицама; на пр.: То рекавши (кад то рече), баци новчић у поток. — Ие знајуКи (буду&и да не знађаше) никаква заната, морао се потуцати од немида до недрага. — ДружеИи се с рђавима (ако се дружиш), и сам ћепг