Просветни гласник

НЛУКА и нлстлпл 39

као би се успело, да се из светљивих ћелија добије каква Фотогенска материја, која и ван ћедије светли, Само што такав оксперименат није до данас још испао за руком. Даље, по Р/е/^ег-у, не налази се у жимим биљним ћелијама никакав активни кисеоник, дакде не ностоји једна од претпоставака, од којих ВаЛвгззегсзку мора поТуи . јер његова светљива тела дају светлост само у присусгву активна кисеоника. — Поред свсга тога држим да је Фотогенска теорија још увек најоправданија, и ако за сада незнамо ништа о ирироди Фотогена. Могућно је, да је то какво тело, које не долази у мало прс поменуте светљиве материје, можда каква супстанција, која може светлоти и без активног кисеоника. — Има неколико чињеница, којо по мом мишљењу унраво намећу прстпоставку о Једном Фотогену. Тако, код изкесних животиња излучују се безћелични светљиви секрети, а извесне ћелије и њихови делови могу да светле и кад су у мраку. Нека се помисли на Рћо1а8, на извесне инсекте и неко црве. Од великог ,]е значаја чињеница, којој јо још и сувише мало поклоњепа пажња, да нека ткива и ћелије могу штавише да светле и кад су мртве. Тако, потези, написани светљивом масом од ХлгсШа НаИса, постају поново светли кад се овлаже. Светлосни органи од ћатрупв посШиса, осушени најбрижљивије и чувани у вакуму, не светде. Али ако се изваде и овлаже канљу дестиловане воде, појављује се по ВопдагсН-у светлост чак и после једне године. У секрету извесних мириопода, кад .се њим импрегнира хартија за Филтрирање, може се влажењем изазвати светлење и после два месеца. У оваквим случајевима неможе се зацело говорити о Живим ћелијама и живим ћеличним деловима. јер нико неће хтети да сматра тело каква инсекта као живо, кад је сгајадо осушечо годину дана у вакуму. Овде не може бити више речи о каквом виталном, већ о једном чисто хемијском продесу, о једној материјн, која светли у присуству воде л сдободног кисеоника. Ну код светљивих биљака нема свакако никаквих еветљивих секрета, као што со погрошно узимадо, јер светлење бива само у унутрашњосги ћелије. Поред тога, светдење се виђадо до сада само на живој биљној ћелији, и због тога со можс означити свстлост биљака као животна светлост. Ади као што се још до нре кратког времена држало, да је и алкохолно врење нераздвојно возано са живим квасним ћелијама, на сада ипак знамо, благодарећи Висћпег- ову открићу, једнсм од најсјајанјих на пољу бнохемијском, да је то само једна одрсђена материја, Фермент цимаза, која одвојена и за се, премда безживотна, може да производи алкохолно врење, бидо би нешто сдично појмљиво и за фотогсн . Кад се ипак, и поред свих напора, нцје успело, да се таква светљива материја издвоји, највероватније је да то додази отуда, што се светљиво тело образује увек у врло незнатној кодичини, што је врдо дабилно и што се са изумирањем ћелијо и само мења. Какав