Просветни гласник

194

лгосветнц гл асннк

Савет јв усвојио овај рзФзрат г. Ђорђавића и одлучио: да со ова књига може употребљавати за ктижнице средњих и стручиих гакода. Г. Мих. Ј. Ђорђевићу није одрођен никакав хонорар за преглед ове књиге, иошто је у седници саветској изјавио да не жели никакве награде за овај посао. VIII Прочитан је предлог г. Др. Светолика П. Стевановића, који ,је упутио Главном Просветном Савету и који гласи: Председни^у Г^авног Просветног Савета Госаодине Иредседниче, Кад сам се већ примио иочасти, која ми је указана, иостављањем за ванредног члана Главног Просветног Савета, дужност ми налаже, да у гранидама своје скромне спреме, црипомогнем да се та установа одржи на достојној висини, и да и даље благотворно утиче на развитак нагае просвете. Ово чиним парочито с тога, што ће сваки, који изближе упозна рад нашег Главног Нросветног Савета, морати доћи до закључка да . или ова установа није иотребна, или да се наша просвета налази на тако високом ступњу, да се више ни желети не може, дакле да је Просветни Савет одлично извршио намењену му улогу и сад може и да паузира. Па како горњи закључак, у колико се наше просвете тиче, нпје ни у колико тачан, то излази да Просветни Савет постаје излишан не с тога, што је своју улогу извршио, већ с тога што је не врши онако, како је његов оснивалац замишљао, и бојати се да и он не прође трагом „Школске комиснје." Ван сумње је да су побуде за пзстанак установа, чији је данашњи потомак и представник Главни Просветни Савет, изазване нотребом да се у првом реду ублаже штетне последице, које бц по развнтак просвете могле имати честе политичке промене и трзавице. Мислило се са свим правилно, да бригу о просвети српској треба поверити људима од струке, који ће се без обзира на спољашње — политичке црилике вазда брипути да нам нросвета буде на савременој висини. Те побуде нашле су израза у чл. 5. другог одељка закона о устројству министарства просвете и црквених послова (Просветни Зборник стр. 12) који гласи: „Да би министарство просвете и црквених послова могло усиешно, доследно са државном ндејом и сувременом науком сагласно управљати свеколиком вишом и основном наставом и поуздано давати користан нравац општој народној и стручно научној образованости. установљава се Главни Просветни Савет, који ће давати министру разложно мшпљење у свима нитањима и предметима, што би му се законом или нарочитим министровпм актом на разматрање, извештај или оцену означили." Задатак Главног Просветног Савета изложен је у чл. 1. закона о уређењу Главног Просветног Савета (Зборник стр. 21) који гласи: „На основу чл. 5. закона о уређењу министарства просвете и црквених ноглова установљава се Главни Просветни Савет, који ће министру давати своје мишљење у свима важним питањима више и ниже наставе, школског унутарњег и спољног развитка и школске наставе и научне књижевности." Ове законске одредбе наводпм с тога, да се види како оне не налажу да се Савет бави само питањима, која му минпстар шаље, већ може ра-