Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

221

Од свију метада јако се истиче М§, јер може, као шго ћете еад видети, да гори са врло јаком и интезивном светлошћу, због тога се употребљава за осветљење мрачних иростора, које желимо фотограФИсати. Као год што се метали карактеристично понашају према ваздуху, исто тако видећемо, да се неки нарочито понашају према води. Узмимо н.пр. К. Кад парче К бацимо на воду, видећемо одмах бурну реакцију и онако исто као што се К са 0 из ваздуха једини брзо, тако и овде сад има бурнију реакцију, јер ио води трчи и гори љубичасгим пламеном, па на крају реакције свршава хемизам слабим пуцњем. К се у овом случају сјединио с водом и ироменио њене особине, јер док је мало пре вода била индиФирентна према црвеном лакмусовом папиру, дотле га сад боји пдаво. Готово овако исто понашају се №а и Са и због тога се чувају у петролеуму. Вода утиче јако на Ге и Си, а да бисмо их сачували обично их превлачимо са №, 8п, 2п. На метале поред ваздуха и воде дејствују још и киселине. Узмимо нпр. Кезаи (азотну киселину), па ако њиме прелијем Са, развиКе се азотови аксиди у облику црвене паре, а бакар ће са НЖ) 3 наградити лепу зелену бојену течност. Ето тако постају разне соли, нпр. из Н№0 3 и оксида ТЈ издвајају се лепи ромбиски кристали боје мало бдеђе од жутог шећера (1Ј0 2 (К0 3 ) 2 ) уранил-нитрат; из Н 2 80 4 и Ге добива се зедена гадица (Ее 80 4 + 7 Н 2 0); из Си и Н 2 80 4 имамо депе кристале плавог камена (Си 80 4 -(- 5 Н 2 0); № и Со са Н 2 80 4 дају нам зеденкасто-плаве ромбичне кристаде и т. д. Како иостају соди? Кажи нам Миодраже. — Соли постају дејством киседина на метаде. Метади се налазе у природи чисти у сувом стању или у рудама. Суви су метади Аи, Р4, А§, Н§, Ге, Си, Вј, Аз, Ап. Аи и Р1 добивају се испирањем и.з иеска, а сви остади готово више из*својих руда. Важније су руде: одовне: гаденит (Рћ8) и церусит (Р1)С0 3 ); бакарне: куприт (Си 0), хадкопирит (Си 2 8.Ге 2 8 3 ); цинкане: гадмај (2и С0 3 ), СФадерит (2п 8); живине: цинабарит (Н§'б); среброве: аргентит (А§ 2 б). Да би се добиди метади из ових руда, поступа се различито. За сваку руду има нарочити начин тонљења метала. Но у гдавном вађење се своди на некодико метода: 1.) Оксиди Си, Ге, 8п и Аз редукују се са угљеном у чисг метад и С0 2 . 2.) СудФиде пржимо и претварамо их спаљивањем у оксиде, па се посде врши редукција оксида са угљеном. 3.) СудФиде А§, Рћ и Ак жаримо са Ге те им оно одузима 8. 4.) Да добијемо из пећи А1 и М§ употребљујеио К и Ка. 5.) Овде вам могу показати, да ће Ее из раствора бакарних соди вадити Си, а тако исто Си ће вадити Н§ из расгвора њеиих соди.