Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ БИБ.1И0ТЕКАРА НАРОДНЕ БИБ.1ИОТЕКЕ

379

је нешто појачана бројно, и имало је изгледа, да су библиотечке читаониде биле једнако отворене, да би прва категорија према другој стајала као 7 : 1. Узрок томе јесте данашњи локал Народне Библиотеке, и што сам Универзитет нема своје опште бпблиотеке, у којој би студенти радили свој посао и проводилп време слободно од часова. Због тога данашња Народна Библиотека нема карактер једне јавне Народне Библиотеке, и има више изглед једне универзитетске. То и језте један од узрока што је Народна Библиотека још далеко од тога да испуни задатак постављен јој чл. 2 закона од 1901 године. Њим се тражи да Библнотека ,,помаже неговање науке и олакша ширење народног образовања", али она то не може довољно постићи не само са разлога раније изнесених него и све док буде на овом месту. Она сада даје могућности само једаој категорији посетилаца да се њом користе, на штету осталих. Из овога пак Факта налазим да би било погрешно изводити закључак: да је садашња стагистика огледало правог интересовења свих слојева београдског друштва за ову културну установу. Кад је реч о категорији читалаца, згодно је да истакнем још дедан Факат који смета посећивању Народне Библиотеке од стране посетилаца других категорија сем оне најглавније. То је радно доба у Библиотеци, 8 до 12 часова ире и 3—6 часова по подне. Изузевши ђака и грађана слободних проФесија сви другп у то доба не могу се служити Библиотеком. Стога мислим да би и радно доба у Библиотеци требало изменити и одредити непрекидан рад према дневној светлости, чим би се пзбегла опасност од вештачког осветљења и дала могућност многима да се користе временом од подне до 2 или 3 часа. А кад се једиом буде решило пптање о зидању библиотечке зграде, имаће и других разлога, који ће говорити у прилог томе, а тичу се питања о што потпунијем одржавању и обезбеђењу библиотечке имовине, о којима опет не може бити речи докле год је Библиотека у свом данашњем локалу. Е. Особље у Народној Бибдиотеци. Према броју особља из 1904 године Народна Библиотека у 1905 години имала је више једног писара и једног практиканта, али како писар ради носао пок. Васе Петровића и онпх што су му у том претходили, значи да је особље повећано само једним црактикантом. Управо према стању какво је било раније, у погледу особља у 1905 постигнут је један успех у томе што је сада особље стално. У Библиотеци нема сада нн „откомандованих" нп „прикомандованих", свп су стални п свакп има свој одређен посао, тако да се са оволико особља да савладати сав текући посао и учинити ио штого .1 и на унапређењу. У 1905 години Народна Библиотека имала је : бпблиотекара, једног библиотекарева помоћника, једног писара, двојпцу руковалаца, једног практиканта и трп служитеља. Закон од 22 јануара 1901 године предвиђа још особља, и оно ће битп потребно за први од већих радова, којп чекају Нар. Бпблиотеку, али сада, док је овако стање п док је Бпблиотека у данашњем локалу, оно је непотребно — јер за њега нема места где би седело и радило. Библиотекар Нар. Библиотеке, Јов. Н. Томнћ