Просветни гласник

400

ПРОСВЕТНЦ гллснпк

постигао, може се наместити кутија, у којој је радијум, пред затворено око иди на слепо око. У овим огледима. очне материје лостају светле због ФОСФоресценције под утицајем радијумових зракова, а светлост, која се опажа, има свој извор у самом оку. Радијумови зраци делују на епидерм. Ако се држи на кожи неколико минута трбушаста стаклена цев, у којој се налази радијум, не опажа се никакво нарочито осећање, али после, 15 до 20 дана, јавља се на кожи црвенило, за тим краста на месту, које је додиривала поменута цев. Ако је радијум довољно дуго делао, јавља се после тога рана, која може да зарасте тек после неколико месеца. Делање радијумових зракова на епидерм слично је радњи, коју производе Рентгенови зраци. Сад се покушава да се ово делање кориено употреби у лечењу живих рана (1ирив) и ракова. Радијумови зраци дејствују још на нервне центре и тада изазивају парализу и смрт. Изгледа, пак, да дејствују нарочито јако на жива ткања док су још у развићу. VIII. Кад се ма које чврсто тело намести близу неке радијумове соли, опажа се да ово толо добија особине радијумова зрачења; постаје радиоактивно. Ова индукциона радиоактивност траје још неко извесно време и кад се удали тело од радијума, ипак нагло слаби, смањује се за половину сваких 30 минута, и најзад престаје. Овај се појав дешава правилно и нарочито јако, ако се тела ставе у какав затворен суд заједно с неком радијумовом соли. Још је боље при том употребити раствор радијумове соли, него ли соу чврстом стању. Раствор неке радијумове соли насут је у А, у стаклени резервоар ко.ји цевима I и I 1 стоји у вези с двама другим стакленим резервоарима В и С, напуњеним ваздухом. Опажа се да зидови резервоара В и С постају радиоактивни и испуштају Бекерелове зраке сличне оним које обично сам радијум испушта; док, на против, раствор радујумове соли испушта врло мало зракова, радиоактивност је у неку руку пренета на спољашност. Појави, које сад описасмо, стварају се исто тако добро у неком гасу као и у ваздуху, па ма какав био напон гасовитог тела. Радиоактивност се поступно саопштава неком врстом провођења кроз гасове; може чак да се распростре помоћу капиларне цеви и једног резервоара на неки други. Гас, који се налазио близу радијума, примио је дакле особину да чини радиоактивним тела у чврстом стању. У осталом сам је гас радиоактиван, али испушта зраке, само врло мало продорне. (Гас испушта зраке, који не могу да прођу кроз зидове стакленог резервоара). Ако се тако промењен гас однесе далеко од радијума, задржаће доста дуго своје особине; наетавиће да испушта Бекерелове