Просветни гласник

402

1ГРООВКТНИ гллон.ггк

четку огледа, бејаше распрострта у оба резервоара, надази се сад, збиља, потпуно сва у резервоару С. Претходни огледи доводе до зачључка, да се еманацнја, по особинаиа слична гасу, упоређује с материјалним гасом. Међу тим, претпоставка о егзистенцији једног таквог гаса једино јо заснована на радиоактивним појавама. Приметимо још да, супротно оном нгго бива с обичном материјом, еманација нестаје својевољно из задемљене цеви, која ју је затварада; количина оманације смањује се за половину за четири дана н ова константа у времену је карактеристични податак за радијумову еманацију. IX. Пошто смо набројали главне ради.јумове особине, угодно је сиоменути у кратко начин, на који је овај елеменат пронађен, при којем је послу госпођа Кири имала врло великог учешћа. Проучавање тела, у којима се налазе уранијум и торијгм, показало је да је радиопктивност једни атомска особина, која прати свуда атом ова два проста тела; радиоактивност неке слонгене супстанције, у опште, у толико је јача, у колико је већа сама количина радиоактивног метала, који се налази у овој супстанцији. Извесни уранијумови минерали: пехбленда, халколит, карнотит, имају, при свем том, радиоактивност јачу него метални уранијум. Запитали смо" се, да ли ови минерали не садржавају, у малој мери, неке супстанције, још непознате, а јако радиоактивне ? Тражили смо ове замишљоне супстанције иомоћу хемиске анализе, обзирући се стално на радиоактивност материја, које смо исиитивали. Оглед је потврдно наша предсказивања, нехбленда има у себи нове радиоактивне супетанције, али со исте налазе у руди (у природно .1 етању) у, преко сваке мере, малој количини. Једна тона пехбленде, на нример, има само један десиграм радијума. Под оваквим околностима, добијање радијумових соли и мучно је и ^купо. Тона руде даје неколико килограма радиФерног баријумбромида, одакле се за тим добија радијумбромид после читава низа хемијских онерација. За време лучења радијума, Вешагсау је испитивао спектре нродуката, које бејасмо добијали. Ова нам је иомоћ била драгоцена: још од почетка наших испитивања, спектрална је анализа потврђивала наша очекивања, доказујући да јс радиоактивни баријум, који смо добили из пехбленде, садржавао један нов елеменат. Бетагсау је први проучио радијумов спектар. Радијум има врло јаку спектралну реакцију, као год и баријум; помоћу спектроскопЈГ може се познати радијумово присуство у некој баријумовој радиосФерној соли, само ако има 0, 0001 радијума. Али радијумова радиоактивност дајејош 10.000 иута јачу реакцију. Помоћу