Просветни гласник

404

пгосвипш гллснлјљ

ПИОМЕНИ И ГОВОРНИ НЕМАЧКИ ЈЕЗИК — Ото Вехагел 1 —

Кад је у последњин вековима говорено о немачком језику, кад еу угледна друштва немачком језнку посвећивала своје старање, кад су поетајали уџбеници и речниди немачког језика, био је пред очима отмени, достојанствени, тачно одмерени језик у списима, у књигама, језик оних људи, који се са великим угледом кретаху по висинама књижевности. Врл.о се ретко догађало ранијих времена, да који испитивач кад год своју пажњу поклони ономе, што се дешава дубоко у низинама, да пази на живот наречја, да узгред спомене што о његовим гласовнма -и облидима, о његовим необичним речима. А у правој књижевности за дуго није наречју давана друга улога до улога шаљивца, кловна. До у 18. век оно Је у песништву пуштано скоро једино само на позорницу, за представљање грубих комичних догађаја, који као споредни прекидају ток озбиљној радњи Тек кад су освојили погледи Русовљеви, створен је наречју други иоложај; оно је код Фоса и Хебела узето за изношење озбиљних ствари. У почетку двадесетих година деветнаестог века наречје постаде предмет живоме научном испитивању: морало се увидети, — и ово се сазнање ширило све у веће иругове —, да наречје није покварен високонемачки језик, воћ да се у њему развија прави пуни живот језика, док се у књижевном језику показује само избледели одсев живота. Ово ново стечено гледиште отворило је пута погледима, који прете да ностану врло кобним за стари отмени књижевни јеЈИК, немачки главни језик (с1еи{,всће Наир1вргасће), како су га називали научннци старога времена. Без и мало уважења удара се сада на старога господара; он је жигосан као мастилни немачки језик (Тш1;еп(1еи18сћ), његов се стил са иуно презрења обележава као хартиски (рар1егпег) стил; само она немачка реч што се данас говори треба да буде од вредности за иисмену употребу,

1 1)г Омо Већа§ће1, 6е8сћг1е1зепо8 ВеШасћ ипс! &езргосћепб& Веи(;8сћ. Штаниано у "ШзвепзсћаЛДсће Ве1ћеЛе гиг ХекзсћгШ с!ез А11§ете1пеп 1)еи4бсћеп бргасћтегејпз, 17—18, Берлии 1900, стр. 213—232. — Ово иредавање оддичнога проФесора немачке Филодогије у Гисену, шнрим круговима нарочито иознатога но леиој књизи »Оге (1еи1зсће бргасће® (3. изд. 1904), местимиде је у српском преводу нешто мадо скраћено. Преводидац. 2 Упор. Већа^ће!, ХЈћег 8сћгИЧзргасће ип4 Мипс1аг4, Гисен, 1896, стр, 9. и ВећаЈ{ће1, бећгаисћ Дег 2еШ'огшеп ћн копјипкЦпзсћеп Хећеп8а(г <1ез БеШвсћеп, стр. 48. Даље, \У11таппа, МппАаг 1 плс1 БсћгШзргасће, у \\ г 18вепзсћ. ВеЈћеИе (1. А 11 ј *. Веи(;8сћ. бргасћуегетв, 27, Берлин 1905, жтампано на сриском у нашем иреводу: »Наречје и кљижевии језик у немачком«, у априлској свесди »Просв. Гласника« за ову годину, стр. 307—326. Иреводилац.