Просветни гласник

наувл и дастава

123

Код нас је нађена на више места: СимиК ју је нашао у окодини Врања, РанојевиЛ око Кнежиде, Вед. Лаода н Костра, а ја у околини . Крагујевда, Сталаћа, Крушевца, Рибара и Мајдева. б. ЏгосузМб Со1с ()'|СЈ Раћепћ. (Ч. сери1аа Его81;.), луков гар. Напада на стабло и иа лишће црна лука. ади се надази и на многим другим биљкама, на никсици (8сШа ћИоПа), Огп11ћо§а1шп итђеПаШт, пресдичицама (Мивсагј сотозит и М. гасетовит), покосници (СопуаИапа Ро1у§опа1;ит), петрову крсту (Рап§ циаМ&На) и мразовцу (СокМсит аи1итпа1е). Његове безбојне, вишећединне хиФе продазе кроз иди између ћедија свих вегетативних органа, одашиљући чесго ха/усторије у окодне ћедије. Док се хифо иадазе у унутрашњости, тешко је познатп бодест, ма да се депо види како биљка бо.зује, јер се не само пе развија као што треба, већ добија бдеду боју и отпочиње подако да се суши. У то доба, од маја до краја јуда, отпочињу да избијају појодине хиФинске гране кроз стоме и кроз епидермске ћедије на површину нападнутих дедова и да на својим врховима продукују нарочите једно. дво-иди вишећеличне конидије са мрким' мембранама, обавијене одасвуд тк. зв. конидијским омотачем, састављеним из повише ситнијих, изумрдих ћедија, чије су оине такође мрке. Конидије еа својим омотачима изгдедају као јајаста иди едипсоидна, по ведичини врдо променљива клупчад, дугачка до 0,05 мм. а широка 0,025 мм. Тек кад се образују конидије, може се болест дако да позна, јер онда површина. ободела дела изгдеда као да је посута црним пепељком или да је обрасда каквом ситном буђи. Конидије са омотачима постају на овај начин: са врхова на површину избидих грана одвајају се једна иди више ћелија, које се прошире, испуне јаче протоплазмом и чвршће приљубе једна уз другу, образујући тако једну вишећиличпу конидију. Одмах иснод ње одвајају се повише танких вишећеличних гранчица, које се спирадно увијају око конидије и нрипијају чврсто за њу, тако да је потпуно затворе са свих страпа. Кад је то свршено, ћелије оваквих гранчица губе протопдазму, вероватпо одашиљући је кроз плазмодезме, кроз нарочите ситне отворе, ћелијама конидије, а опне им, дотде безбојне, постају мрке. Конидије се не откидају тако лако и имају задатак да, презимљујући на отпалим деловима, клијају тек у продеће идуће године, да би произведе понова заразу на црним луковима. Ради одољевања неиогодама, суши и зими за то време служи им омотач и кондензованија протоплазма. 11ри клијању постаје из сваке конидијске ћелије кратка, једноћедична хиФа, на чијем врху постају као и код пшеничне главнице (ТШеИа 1ае\'18) по неколико дугуљастих споридија. Споридије по одвајању клијају одмах на вдажој земљи или струковима лука, на које би биле навејане ветром, развијајући или секундарне споридије или одмах хиФе, које продиру у младе струкове лука и заражују их.