Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

217

имена" и: ауетријски конзул, аустријски војни аташе, аустријски гра ђанин, аустријски поданик, аустријска .лађа, аустријски војник, аустријска варош ит.д.!!!), Јужни Словени (Ово му значи име нечему штв је јсдно јг.диноШ), кемађарске народности (Разуме се, ио г. Јов., једна је немађарска народност!!!), балнански народи (Сви балкански народи чине име једног народа!!!), закон о штампи (Само је један овакав закон у свету, и зове се „закон о штампи"!!!), систем прогресивне порезе ( Један је „сиетем" у свету, и он носи увек такво име и никако друкчије!!), аутономна царинска тариФа ( Једнаједина тарич>а у свету, у свима државама, носи назив „аутоњшна царинска. тариФа" !!!). Свуда овде треба да је чало почетно слово у свима речима, сем ако је нека реч особна именица. Иримери: „Дубровачка Трил.огија", 1 „Ивкова Слава", „Дубровачки Циклус", „Отргнути Живот", „Плаве Легенде", „Антички Мотиви", „Јадранеки Сонети", „Приморска Обличја-, „Историја Српскога Народа", „ Илустрована Историја Срискога Иарода", „Срнска Библиотека", „Злочин Римске Цркве"(?), „Дивља Патка", „Тако је морало бити", «Приповетка о девојци без руку", „Платонски брак", „У часовима одмора", „Словеначка библиограФија од 1500—1900", „Кнезова књижица"-, „Историја словеначке књижевности", „2а та^еппзкј пјеб", „Петостопни (српски) трохеј", „Српска Ријеч", „Српски Ењижевни Гласник", „Проглас Човекових и Грађанинових Права", „Јазавац на Суду", „Кнегиња од Багдада", „Историјски Развитак Иолицијских Власти у Србији"(?) и „Војничко Ропство и Величина", — све су то натииси на књигама, новинама и часописима. 0 натписима ове врсте ми смо посебице говорили у тач. 6. свога чланка о великом сдову, па смо казали да је при њихову цитирању у тексту уобичајено писање све великих почетних слова „акб је натпис само именица, или и.ченица и који придев" (стр. 445.), иначе се пише само прво слово велико. Натписи на књигама, листовима, часописима и др. личе на особна имена, јор су стална имена појединих дела. Једно то, а, друго и уобичајено писање све велшшх почетних слова „ако је иатпис само именица, или именица и који придев", — преварило нас је да оваке натписе у свом чланку убројимо у особна имена. Међутим, размишљајући и Даље о томе, увидели смо да натииси на ма чему у оиште нису ништа друго него скраКене реченице. У неким натписима су и читаве, нескраћенс реченице, као: „Тако је морало бити" (натпис књиге), „Девојка

1 Г. Јовановић цитира натиисе на делима без икаквог знака, и ако је у орипгаалу из кога је вадио ове иримере правилно уцотребљен или знак навода или курзив (в. тач. 6. нашега чланка). 2 У оригиналу стоји: »...из које издаје (т. ј. Словеначка Матица) »Кнезову књижпицу « (»Срп. књиж. гласник«, св. за 16. март, стр. 480.).