Просветни гласник

228

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Псшадијски ЈЈук (административно тедо) и XIV аешадијски иук (један од иешад. пукова, и то XIV), XIV Пуковска Окружна Команда (администратинно тедо) и XIV иуковска, окружна команда (обично), Књажевачки Првостеиени Суд (сдужбсно име наддештва) и књажевачки ирвостеиени суд (један од првостепених судова, и то књажевачки), Пишка Еиархија (име самс области и службено иие иадлештва) и нишка еиархија (епархија нишка, а не друга) ит.д. Ми смо при навођоњу примера (Јрез Врачарски и Оиштина Шабачка казали да они показују имена једног дела зомље (стр. 4-39.), т.ј. области. Зато смо их н сматрали као особна имена и написали с оба вслика почетна слова. 0 љима смо мислили другом приликом нарочито да говоримо, да допунимо раније мишљење, и то сад укратко помињемо. Можда ће бити још који пример од оних које смо навели, да у неком случају нијс особно име. Еггаге ћитапит еб1. Ео нам то разложно покаже, бићемо први који ћемо то усвојити и писати мала почетна слова. Од 15 примера које је г. Јовановић навео да покаже како ми мешамо разне случајеве уједно, т. ј. све сматрамо као ос бна пмена, само јо, дакле, један логрешно убројан у особна имена, и у два примера може бити случај и да су особна имена и да нису, а у дванаест примера имамо чиста особна имена, да не могу лепша бити. У осталом, г. .Товановић и не иокушава да удари на саму ствар, т. ј. да обелодани да је један пример погрешно наведен као особно име и два да нису увск ссобна имена, него смо ми то сами учинили. Он се задовољава да нам учини само „једну замерку", и то: да покаже како је у једним случајевима друга реч особна именида, те се сама по себи нише с почетним великим словом (Северна Амсрика) ; а у другим примерима то није случај (Јадранско Море, Жарки Појас). То се главне ствари апсолутно ништа не тиче. Главно је утврдити да јс један пример особно име, и утврдити начин на који треба ниеати особна имена, и тим истим начином морају се писати сви могући случајови, бсз обзира каква је која реч. Ако сс иише н. пр. Северна Амсрика, Мала Азија, Јужна Морава, Предпа Индија и т. д., онда се мора писати и: Јадранско Море, Црна Гора, Нови Сад, Жарки Појас, Срез Врачарски (име падлештва или области), Оаштина Шабачка (име надлештва или области) и т. д.; а никако се не могу особна имена писати у једним речпма само с првим великим словом, у другим само с другим, а у трећим са свима великим почетним еловима! То би тек био „консеквентан" правопис! Сва је ствар, дакле, у томе да се утврди да две или више речи значе особно име, и онда се сви могући случајеви морају писати на један начин, онако како се буде утврдило да је најбољс. У даљем излагању г. Јов. вели да и поело Новаковнћева нравила влада нсдоеледност код писаца. То, вели, долази „колико с једне стране отуда, што су Новаковићева правила непотпуна, толико с друге стране