Просветни гласник

239

16*

и владање малих чданова Савеза на суду не једаред су изазвали потиуно одобравање публиве. ЈКад је дошдо хдадно и кишовнто време, ја сам морада затворити еедниде Савеза, јер није било згодног и пространог стана, у који би се мог./1и сместити сви чданови, чији се број увеличават свакоГ меседа. На крају лета њих је било већ 261. Шеснаестог семптембра опростила сам се с децом до марта месеца. Ја их на растанку замолих, да не забораве реч, коју су задали при упису у друштво и да пазе на углед Савеза. Сад су они као чланови једне породице и отуда рђаво владањо ма и једног од њих може укаљати цело друштво. Затим сам им саопштила, да ће со код нас зимус спремити велика количина кућица за чворке. 1 Ја рекох члановима, да у Фсбруару дођу по њих, пошто је у нас у селима таквих кућица врло мало. Исто тако рекла сам ии, да јс зими нотребно нохранити птице, јер, по мишљењу проФесора Кајгородова, зими гине више птнца од глади, него ли од хладноће и отуда сам их унутила, како зими да чувају те животињице. Нажалост, на првим скуповима није ми пошло за руком, да држим ни једно онакво народно предавање о животу пгица, каква се у Русији држе за одрасле и војнике, т.ј. уза слике из пројекционог апарата н уз очигледна средства уопште. Оваква предавања неизоставно су потребна за мајскосаве::не зборове. Јер, кад се деца ближе упознају са ншвотом порнатог царства, она се онда неизбежно морају заинтересовати за њих и тада ће се бринути још радије и веселије, да птицама нико не смета ни на који начин, него да им се још помаже.' 2 На завршетку рсћи ћу, да су резултати рада Мајеког савеза већ прве годино нремашили све моје очекивање. Ја сам нашла у гомили те деце, сем топлог срца према нашо.ј ствари, истинско другарство и елогу међу соб >м, право осећање заједнице, без чога се ниједна установа но може развијати. Сем тога, ја сам уверена, да свест о некој користи. коју свако од њих доприноси уласком у Савез, мора неизбежно будити у њима неко осећање о рођеном достојанству и властитој исправности, чијеје развијање немогуће у оном животу, којим они живе сваки дан. Данас више не сумњам, да, шта више, и значка на капи сваког члапа, безусловно може одмах задржати од сваког недо-

1 У Русији, као и на Заиаду, н. и. у Немачкој, граде људи нарочите дрвоно кућиде за чворке, у које се они насељавају кад дођу снролећа. јер се та птида сматра за корисну.

2 Види наш чланак »Народиа предавања у Русији*, који је штамиан у првим двема свескама Наставника за 1904. и који је изишао и у облику књиге као 2. издање Рускога Клуба у Београду. Овде су та иредавања потанко описана, као и цела организација те установе.