Просветни гласник

242

нросветпи г.иснлк

Одлучено је, да се разашље по еолима свима члановима Савеза позивница на име и да дођу у Јелисаветино означеног дана. На позивницама је дописано: „Моле се чланови да понесу кашике собом". Ово је значило, да хлеба ие треба да понесу собом, као иначе. Годишњи празник Мајског савеза био је 23. јуна. Пошто је то знаменит дан за наше друштво, то ћу га описати у засебном одељку мало даље. СаЏње дрвеЛа такође је дошло на ред. Ја сам се одлучила да догодине спролећа Мајски Савез употребим и на то. Иоред користи, коју он несумњиво приноси, чувајући и штитећи птице од тамањења, он по броју чланова представља неку силу. Њу треба употребити и у корист самих чланова, а и у корист сађења дрвећа. За ово ми се учннио понајзгоднији дан нашег годишњег празника. Ради тога, ја сам ире свега прочитала целом Савезу ово: Драги санезници! На једној аашој проиглогодашњој седници, г. Брандис, обраћајући се к вама са тоилим жељала нашем Савезу, сноменуо је речи Исуса Христа, који нал је рекао, „да љубнмо своје ближае, као сами себе." Између осталога, г. Врандис рекао је велику истину, како онај, који научи волети, тај иостнже све у животу, и како се може научити волетп само одмалена. Ето, па те речи и хоћу да вам данас обратим нажњу. Вн то знате, децо, како, ако неко хоће да начини сто, онда ваља ла научи столарски занат, ако неко хоће да научи читатп и ппсати, онда треба да научи буквар. Сад ћу вам рећи пешто, што посигурно не знате. То је — ако неко хоће да воли, онда такође и то мора учити од малена , иначе биће доцкан. Кад човечје срце отврдне и кад пресуши, онда оно не може волети ! Ја сам уверена, да сад, ако случајно видите уморног, гладног пса, да ће му свак од вас радо бацити од жалости иарче хлепца. Вас ће бити жао тога пса, а ако га жалите, опда то значи, да га већ волите. Други пут опет, ви нађете птичицу, која је случајно испала из гнезда и која без помоћи пнјуче на земљи. Мајка облеће и лодокакује око ње, жалосно пвркуће и никако не може ничим да помогне своме детету. Шта ћете радити кад видите тако што ? Ви ћете нодићи нтичицу и метнућете је натраг у гнездо. Све ово радите само зато, што жалите , жалите мајку, жалите птичицу. Ето то је баш оно, што се зове волети. Једаред сам видела у варошн, како је један сељак возио камен на колима, која је вукао мршав коњичак. На леђима к^њу прсла кожа, а муве начиниле одатле читаву рану, из које је текла крв. Гледам све то тако, док сељак почо бити свога коња. Бије га и све гледа, како ће га бичем погодити по рани, јер је знао, да ће то изазвати смртан бол несрећном коњу.