Просветни гласник

244

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

оживело и како је иодигло главицу, како је радосно изгледало на сунцу! Иолити није тешко! Баљало је само сажалити се! И тако, драги савезници, ја ћу се одсад надати, да ћете. без сумње, чим научите жалити, волети и чувати животиње, помало лаучити волети и биље и да га нећете без потребе истребљивати, као што сад раде у нас и велики и мали. Тамо доцније ви ћете сазнати, да дрвеће и гаибље, ко.је вам се чини мртво, т.ј. без живота и без кретања, исто тако живн. хранн се, расти и плоди се. Колико велику корист они доносе човеку, то већ и сад сами знате. ГПто не би свак помислио мало о томе и почувао га, као и птице ? Ја вам то говорим данас, јер снролећа почећечо садити дрвеће око свих ваших села. Ви пећете још ни порасти, а у вас ће бити хлада од рођене шуме. Тада ћете је већ знати чувати, не зато, гато је ваша, него зато, што ће вас бити жао сећи је као пре, кад не треба. Тада, ће ваш Мајски савез нотпуно достићи свој циљ. 11 ви исто тако. Ви ћете бити чувари и заштитници не само птица у своме крају, него и животиња, и шума. И Господ ће благословити ваш детињи труд и бригу и неће их оставити без награде." Пошто сам прочитала ову беседу, сваки је члан Савеза добио ио листић са штампаним текстом те беседе на њему. Опе су листиће разграбили с ведиком радошћу и неписмсни. Јер, веле, у њих у сел.у наћи ће се увек неки писмен, који ће им прочитати листић код куће и тиме ће моћи чути шта пише, и родитељи. Касније сам се уверила, да се такве беседе јако допадају шта више и одраслим сељацима. Додније су многи долазили, да моле за „листић", јер пошто немају деце у Савезу, то не добијају „листиће". Прве године ови су листићи растурени у иљаду примерака. После овога прсшли смо на решавање питања, како и где да ириредимо прво сађење дрвећа тамо спролећа 1900. године. Пошто сад Савез чини седамдесет и три села и како би избор села, где ће се отпочети сађење, наишао на тешкоће без одобрења родитеља и сгаријих уопште, то ,је одлучено коцком изабрати за ночетак само пет села, од којих ћу ја изабрати оно, које ми се учини нонајзгодније. Мени .је исто тако остављено, да ради тса проговорим са сељацима. Еоцка је била пала на пет села, која су била сва редом близу нашег села Јелисаветина. Затим сам се побринула и за иовртссрство. Рекла сам деци, како ћемо Догодине у априлу месецу спремити пакетиће семења за све чланове Савеза — од купуса, шећерне репе и питомог мака. Овз ће се семењс раздати члановима, који би лселели, да се сами занимају у врту. Нарочито им се даје семе од купуса зато, што ,је он неопходан за сваку