Просветни гласник

246

ПРОСВЕТПИ Г.-1ЛСТШК

примиће се у Савоз и добиће значку. Сиролећа, да додам овде, по изјави члана Савета, Васидија Димитријева, Бодођа Колпаков био је признат као достојан сгупити у Саиез и његов је пријем био ирава свечаност за цео Савез. Додаиас Водођа редовно додази на скупове недељом, влада се одлично н сви га другови јако воле. Крајем септембра месеца било је већ 526 члаиова у нашем Савезу. IV. Нразник 23. јуна 1899. године. Још рано изјутра видело се, да ће дан бити диван. Била је недеља. Усред дворишта велики четвороугао био је насут песком, украшен заставама и спремљен за службу божју. Са свих страна иочеше долазити деца. Једна су трчала боса, држећи обућу у рукама, коју су скоро трчоћи навлачила, ириближујући се месту састанка; друга су се удеснла као кицоши — обукла кануте од танке материје и метнула на главу капе од истог штоФа, на којима се лепо видела ласта у легу, друштвена значка. Почеше долазити и родитељи нашо деце. Занимало их је, да виде дечји празник, јер је то ретка ствар у селу. Кад је дошао свештеник, деца су се поређала око места, где ће се служити служба божја. . Кад је све било готово мој син изнесе из куће заставу и предаде .је највећем члану Мајског савеза, Василију Мудрову. Овај је потпуно заслуживао ту част евојим владањем. Затим се обратих деци и у неколико речи објаснила сам им, да ову заставу иоклањам Савезу на успомену, као завот најдепших жеља и нотпуно уверена, да ће је Мајски савез умети чувати као светињу. Поче служба божја уз дивно невањо ученичког хора зомске чирске народне школе. Кад је свештеник с крстом и светом водицом обилазио редове деце и одраслих, ја сам опазила неколико дечјих родитеља, чија су се лица сијала милином, гледајући ово позорје. У почетку, многи су Савез сматрали као беспослицу, коју сам измислила, да позабавим децу. Мало по мало, они су се почели уверавати, да на тој забави има и добра страна и шта више и корисна, а у последње време, имала сам већ прилике слушати од оцева и матера најласкавије мишљење како о циљу самог Савеза, тако и о децп, која су се тако одсрца бринула о својим дужностима. Гледајући их уређену у редове са заставом на челу при свечаном певању и освећењу светом водом, они су, нема сумње, посматради с нарочитим осећањем и богосдужење и Савез, који им се сад морао учинити озбиљна ствар. Сдужба божја свршила се и свештеник је честитао деци празник. Тада им приђе инспектор народних шкода и изговори ову беседу: „Драга дечице! Нрошле године 12. јуна ја сам био на седниди Мајеког савеза, који је основан захваљујући труду Јелисавете Јевге-