Просветни гласник

303

20*

случајевима час пише овако, час онако! Ми пак тражимо да се писање ведиког слова у особннм именима уједначи: да се један исти принцип нроведе кроза све случајеве исте врсте. А да ми не намећемо ништа иово, најбољи је доказ то,' што веИина озбиљнијих писаца — ј и пре Нојаве нашега чданка — иишу ведико почетно слово у свима речима једног особног имена. У најновије пак време —■ како признаје и сам г. Јовановић — готово је преоблададо такво писање у особним именима од две и три речи, нарочито од две. Виделн смо, дакле, кодико вреди нрви „раздог" („скретање пажње" на сваку реч посебиде) г. Јовановића, да не треба писати сва почетна слова велика! Сад да видимо његов „најбољи доказ" да велика почетна слова у свимп рсчима особног имена „скрећу пажњу" на сваку реч, и да се тиме баш цедина руши. Њему је, веди, „ најбољи доказ то, што се г. СтефановиК није задовољио тиме да те три речи (т. ј. у „Српска Ењижевна 3'адруга") нааише великим аочетним иисменима, иа да му оне означе једну целину, него је иокрај њих ставио и знак навода. 1 ' Кад би било у ствари овако како г, Јоваповић мисли, збиља онај знак навода био би савршоно излишан. Али овде искаче на видик нешто што зачуђава и што самога г. Јовановића, његовом кривицом, бије у главу. То је: што г. Јовановић, стручни лингвист, не зна употребу знака навода („ "). Г. МагеШ о писању „наводника" вели да се поред, осталога, „пауо(1гис1 иро!геђ1јауаји га ројесИпе ггјесг, кас! 8е игјшаји и ОбоШот гпасепји, Ш <1а 1:п зе рокагаЈо, <1а пгјезиопода, 1ко ргке, Ш зе шгтаји и ропгид1јжот зтгз1и 1! ' (Огат. ћгу. јег. 2 , стр. 291.). А Јанко Лукић вели: „Знак навођења („ " или » «) стоји у иочетку и на свршетку независнога говора, каквог назода (цитата) или које речи, која се истиче као натаис" 1 („Синтакса срп. јез., 1 " стр. 256.). И ми смо у иочетку и на свршетку речи „Српска Књижевна Задруга" употребили знак навода зато, што су оне употробљене „у особитом значењу," т.ј. што се цитирају као име иечему (гезр. име једној новчано-књижевној установи). Г. Јов. уоиште не употребљава никаква знака у појединим речима кад оне немају свој обичан смисао, него се употребљавају као имена. Чак ни при цитирању натписа, где готово сви пигау знак навода шш .курзив, он не пише никаква знака! А како би г. Јов. написао у овим примерима курзивне речи: „То то много смета," „Али ђевојци срећу губи," „Ја пишем ја, а он поправља он," »Реч^ечјесте женског рода," У Црна Гора (слагање у падежу!) треба писати оба почетна слова велика," „Реч јунак јесте мушког рода," „Шта значи роч вражда ?" ит.д. ?! Ми смо написали знак навода у овој прилици:

1 Свуда наш курзив.

2 Свуда наш курзив.