Просветни гласник

316

нросвктни мленш;

Бог с њима! Ми их нећемо оудити, нек им суди сам бог, који еве види и чује, али ми но можемо мирно гледаги на то и не емемо, него нас то мора узбудити. Замиелите све, како је било. Каква је то вештина, кад двојнца нападну на једног, без игде ичега ? То није вештина, то није јунашгво, него је то нросто престун, злочин! Људма. који тако што раде, местк је на робији, а не усред поштеног народа, којн мирно живи у селима и који се забавља у иразник с нријатељима и нознаницииа. Ако стану људи нанадати тако један на другог, онда ваква ће бити разлика између човека и животпње ? Ми знамо, да се дивљи зверови, што живе у шумама, бију и уједају. док један мртав не надне. Али ово је зато, што су они често гладни и увек зли и бесни. Ми видимо, како пас полети на иса, како они реже, кољу се, док један мртав не остане. Али видите, децо, зато су они пси, а ми смо људи, створени „по образу и подобију божЈем"! Наша нае црква учи живети у миру и љубави, учи нас праштати увреде нашем ближњем, тј. човеку, а еами да нпког не вређамо. Уместо тога ми смо често почели слушати о евађама и биткама по селима, о зверским и нечовечним биткама, где н жену неће поштедети, ако им дође под руку. Ужасно! Ово некелико година наовамо, бог ће га зиати откуд, огночеле су битко евуд на вашарима. Вило је и мртвих, а кривце је суд отиравио на робију. Бидела сам те младиће, а видела сам им престареле оцеве и матере. Они су били, сироти, убијени од туге, човек да со заплаче, кад их само види. Они су мољакали, да им еинове помилују, али такве злочпие закон не проиушта и њих одбише. Кад то видимо, онда се чини, да младеж треба да се остави тога носла, али уиесто тога, ми чујемо, како је редак нразник без битке. Чиме се бију — моткама, камењем, ножевима! Почну са свађом, ла онда ирелазе у нападање. Дигне се вика у селу, сви потрче да гледају, ко кога бије, а нико и не мисли одбранити елабијег или невиног, него само ноиздаље гледају на битку. Покашто се умешају и жене. II ово се догађа на сам дан вашег празника, када су још рано изјутра донели свете иконе, кад се тек свршило с иевањем црквених песама, кад су се тек свршиле молптве к богу и измољавалп од Свевишњега благодат божја, мир и љубав! То не сме тако даље ићи! Ви сте још деца, драги савезници, али баш у вашим годинама ваља научити уздржавати се рђавих поступака. После би било доцкан. Кад се ко навикне од малена, биће се и кад одрасте. Гледати на човека, како полеће иа другог као бесна животиња, штетно је за сваког, нарочнто за вас децу, чије срце још не треба да зна мржњу и злобу.