Просветни гласник

320

ПРОСПКТ1Ш ГЛ'А'СШ!К

љетије певача далеко се разносило, савезниди су се крстили, а сунце нас је све обасјало. Свештеникови помоћници у златним ризама, иљаде људи са светлим празничним рубашкама и сараФанима, множина застава, што су се лепршале по ваздуху и све то у свежем зеленилу, нредстављало је дивну слику. После службе божје и многољетија Государу Императору, старешина губерније, г. губернатор кнез Васиљчиков т гласно и леио прочптао је нова правила Мајског савеза, којаје нотврдило Министарство унутрашњих послова и честитао савезницима добијена правила. Затим је директор народних школа И. А. Красов. упитао децу, знају ли своје обавезе и разумеју ли задатак и циљ Савеза. Објаснио им је велику корист, коју доприносе птице пољској привреди и уопште свем биљ.у на земљи и како је због тога потребно чуватн и штитити птице и њихова гнезда. Члан земске управо Д. И. Иванов рекао је, како Мајски савез обавезује чланове лепо постунати са свима животињама, а због тога и са својом браћом и сестрама. Савезници ваља да се брину и за нлођење и чување дрвећа. Директор пековске учитељске школе А. И. Констатниовски истакао је још, како је суделовање у Савезу, норед користи од чувања нтица и биља, добро ј.ош и зато, што ће развиги код чланова благовољење, доброту, која је тако неопходна у човечјем животу. Чим мали и велики буду бољи један према другом, одмах бити лепши, веселији живот. После беседа савезиици потекоше столовпма и поседаше на клупе. Иочеше разносити у великим судовима рибљу чорбу (ухаЈ, раздадо-ше хлеб и савезници, извадивши из недара кашике, пређоше на посао. За тили часак котао од тридесет ведара илн око пет стотина литара био је празан и тако дође ред на кашу. Деца су јела с тиквим анетитом, да су за непун час после остале само мрвице по столовима. Затим је сваки савезник добио по кесицу слаткиша и сви задовољни и весели разпђоше се —- неки одоше љуљашкама, некн се нагураше око иевача, који су без одморка певали разне носме. Мало после почели су делити књижице, а затим почеше игре и трка у џаковима за награду. Старији савезници, који су већ били младићи, држали су ред у играма, прозивали су по списковима малишане овог или оног села и ређали их према расту све по шест-седам засебе. Деца су брзо поскидала обућу, улазила до појаса у џакове и с пажњом су очекивала команду, да почну трчати. Г-ђа Ваганова, на другом крају ограђеног места високо је издигла у руци награду:. комад сапуна, новчаник,. огледалце или играчку за мале и командовала „један, два, три!" Трка поче. Много је било смеја и шале, док је петоро деце са завученим ногама у џаку смешно скакало, падало, подизало се и опет скакало, трудећи се да престигне једно друго. Иајзад, један измаче напред; још неколико напрезања и. награда је у иобедиочевим рукама.