Просветни гласник

330

л.и неким сдучајем од њих паразити, онда од њих постају одрасли људи, који нпсу у оноликој мери од користи земљи, у коликој би били, да се на њих васпитно утицало онда, кад је за то време било. Мајски савези, исто онако као и дечја склоништа и многе друге установе поред народне школе теже, дакле, том узвишеном циљу, да ни једно-једино доте ни у ј.едној земљи, у којој се зна, шта се ради, не остане без васпитања. Од сваког треба да изиђе користан члан друштва, а не паразит, који ће друштво подгризати. Ни једно се не сме оставити, да расте остављено само себи. И дрвеће у шуми, које расте без човечје бриге и надзора, не доноси ону корист, коју би донело, кад би се обраћала пажња на то, како успева и расте. Старешини сгоје на руци многа средства, да аостигне циљ Мајског савеза. Прво средство, да се посгигне онај први задатак, да се у деце пробудн љубав према пгицама, врло је нросто. Оно што се не иознаје не може се ни волети. Зато старешина од нрвог дана мало по мало, али стално, упознаје чланово Савеза са природом. Он се с њима разговара о птицама, животињама, о биљу, киши и о снегу и о природи уонште. Он и.м о свему томе прича, држи им о томе предавања, чита им већ штампано саставе о свему томе, поучава их и све ово на језику, који је разумљив за децу. То није школа, ту нема влупа и табле. Учионица им је природа — врт, луг, ноље, ливада, шума. Где се нађу, где буде згодно, ту се и поведо разговор, ту се држи предавање, ту се прича, ту се чита, ту се врши иоука. Све то иде систематски, али без распореда, као у школи. Све иде тако, да не изгледа деци удешено, него као случајно и нарочито се пази на то, да се какав догађај, каква појава и т. д. узме за повод причању, поуци и т. д. Иначе неће бити интереса и појава досаде код чланова може целу ствар нокварити. Иоука, разговор, причање, предавање и читање старешини служе и као средство за васпигањо уопште. Дође ли згодан тренугак, да научи децу, да се не туку и нс свађају, или да иоштују туђу својину, или да помажу једно другом и људма уопште, или да воле истину, или да пазе шта је право, или да поштују старије, онда ће он онет узети то средство. Исто тако, да их научи чувати одело и друге ствари, да пазе на чистоћу, да их привикне на штедњу, умереност, пристојност, предусретљивост, учтивост. Или, да их научи сносити једно друго, да одговарају на иостављено питање, да не упадају у реч, да буду стрпљиви, стални и издржљиви. да се савлађују, да не упадају у аФекте, да се не разговарају дерући се и тоном свађе, да се науче покорности. За све ово употребиће то средство, као и онда, кад их почне вежбати у пажњи, јер, као што свак зна, без вежбања нико не може бити пажљив.