Просветни гласник

нросветнн гласнјјк

ако она у општо и буду потребна. Јер ономе који какву етвар схвати из основа, неће ни бити потребна каква објашњења, него ће, шта вигае, он бити кадар да је и другоме објасни. Седмо начело 46. Природа не чини никаквих скокова него иде напред поступно. VII. начело: Све иостуино, ништа са скоковима II постање пилета у јајету има својих ступњева, који се нс могу прескакати нити прсмегатати, докле пиле не порасте и не измили из љуске. Па и кад то буде, мајка га не пугата одмах да лети и да само тражи храну (а то нс би ни могло), него га она храни а крилима својим загрева, те му расте перје. Па и кад обрасте перјем, мајка га опет нс истеру.је из гнезда да одлети, него га учи најпре у гнсзду да. магае крилима, па онда да стане на ивицу од гнезда те да јога бол>е размахне, па га тек онда пушта изван гнезда, и то најпре око гнезда, на онда с гране на грану, с дрвета на дрво и најпосле с једног брда на дрјго . Онда се тек оно само отисне у висине небесне. И ево сви ови ноједини ступњевп имају свој ред, своје одре1)ено време, па јога и својс подступњеве. 47. Угледање. Тако иоступа и онај који зида кућу. Он не почиње од крова па ни са зидовима него од темеља. И кад удари темељ, он онда не удара кров него пре њега иодиже зидове. Јсдном речи: све што се узајамно условљава, гато једно без другога не може, то сс и мора распоредити тако, да једно друго потпомаже, да једчо излази из другога и никако другојаче. 48. Тако иази на поступпост у свом раду и воћар. Он најпре мора да нађе дивљаку и да је ископа, да је ореиее и пресади, па онда накалеми, увеже и т. д. II нигата се од свега овога не може ирескочити нити доћи пре онога што му претходи. А ако ради овако редом и полако, онда је скоро немогућно а да не будс успеха. 49. Грешење. Сасвим су дакле луда посла, ако наставник нгставну грађу не распореди за себе и за своје ученике тако, да једно излази из другога и да свашта долази у своје време. Јер ако се не утврди оно што се хоће и не пронађе оно чиме се и како постиже, онда ће се лако нешго прескочити или узети пре времена и гако направпти збрка. • 50. Поправка. Од сад дакле нек вреди ово: I. Целокуано учење мора бити марљиво аодељено у одсеке и то тако, да увек оно нааред крчи аут ономе што долази аосле н да га расветљава II. И време се мора аоделити тако тачно, да свака година, сваки месец, сваки дан и час има свој иосебан задатак. III. Овога се реда и у времену и у раду своме морамо држати тачно, те да не бисмо што арескочили или га узели ирг но што треба.